Кћерка Синана Сакића открила детаље мучне борбе: Имала сам рак за раком

Ђулкица је на свом Инстаграму подијелила фотографије са терапија и са пратиоцима подијелила своју причу, у нади да ће некога инспирисати и помоћи му.

"Имала сам срећу. Знам то и не узимам здраво за готово. И поред агресивне терапије и радиотерапије, моја коса је остала. Не зато што сам нешто "урадила боље" већ зато што је код мене дјеловало. На слици је хлађење власишта током терапије. Метода која некима помогне да сачувају косу, а некима нажалост не. Зато ово није обећање. Није правило. Само моја прича. И дубоко поштовање према свима којима је коса опала", јер снага нема везе с косом. Снага је у проласку кроз ово - написала је она, па наставила:

"Имала сам рак за раком. И сваки пут сам устајала. А онда сам остала са овим једним. И не дам му да ме дефинише. Не дајем му ни простор више него што мора да има. Било је превише стреса који сам носила ћутке. И губитак мог оца који нисам успела да прихватим годинама. Бол је остао у мени, а тијело је на крају почело да говори. Прво тихо. Онда гласно. Депресија. Па болест. Па опет. Некад сам била толико исцрпљена да сам се сударала са зидовима. А већ сљедећег дана - нова терапија. И ишла сам. Не зато што сам била јака. Него зато што сам морала. И још сам ту. И идем даље."

Она је открила и како је одлучила да прекине терапије, преноси Телеграф.

Сцена

Мина Костић жели дијете са Каспером: ''Ићи ћу на вјештачку оплодњу''

"Моја борба није била метафора. Била је стварна. Моја породица је гледала моје дно, сударање са зидовима, умор који ме гаси, бунцање... И дане када нисам била ја. Али гледали су и моје небо. Моменте када сам се смејала, планирала, вјеровала. Мој супруг и моје две најстарије кћерке носили су огроман терет један период, то ме је бољело више од свега. И тада сам одлучила: Никада више нећу дозволити да ме гледају у овом свјетлу. Пресекла сам. Прекинула сам радиотерапије и хемотерапије. Потписала да их више не желим. Тај бол више нисам хтјела. Одлучила сам да вјерујем у природу. У себе. И успјела сам. Доктор ми је рекао да никада није видио одлучнију жену. Ја нисам "чувала себе". Ја сам живјела. Излазила сам. Смејала се. Падала. Устајала. Слушала разне приче, и ниједна ме није дотицала. Знала сам да изађем и да после тога завршим у болници. Али сам знала и да ја бирам живот, сваки пут."