Вук Костић се оженио у тајности: Познати глумац постао и отац

Вук је ову вијест подијелио само с најближима и колегама из Народног позоришта у Београду.

Костић никад није превише експонирао свој приватни живот. Иако гази пету деценију, он је у више наврата отворено износио своје погледе на брачну заједницу и улогу оца.

Срећа је у малим стварима

- Мој деда се родио 1897. Костићи имају само по двије генерације у 100 година. Мене је отац добио са 46, а мени је тек 38 година - говорио је прије неколико година за Курир на снимању филма "Заспанка за војнике", редитеља Предрага Гага Антонијевића.

Судбина је хтјела да Вук добије дијете баш кад и њега отац.

- Срећа је у малим стварима, није срећан онај ко много има, него онај коме мало треба. Ваљало би да добијем дијете, то је једино што ми је битно. Остварио сам се као глумац, не патим од тога да будем успјешнији. Данас не смијеш много да причаш о томе да си срећан, одмах почну да те мрзе. Волим ствари које имам и његујем, здравље ми је битно, и још само недостаје то остварење родитељске улоге - говорио је Костић раније за медије.

Вук његује препознатљив имиџ

Костићи су из Прокупља, а његов отац Михајло Пљака Костић (1933-2001) био је глумац Југословенског драмског позоришта.

- Одрастао сам гледајући складан брак, и сви око мене га имају. То је прво што утиче на тебе, сви кумови моји имају складан брак. Мораш да имаш неки циљ, али биће онако како буде. Волио бих, то је моја жеља, такав је био мој ћале према мени и моја мајка према оцу. Брак је света тајна, кад сте једно. Људи се угледају на односе у породици, угледају се на родитеље. Мој тата је држао моју маму као мало воде на длану, ја бих тако исто волео - објаснио је Костић.

Он признаје да осјећа одређену дозу одговорности, па чак и бојазни, да ли ће успјети да достигне ниво очинства који је поставио његов отац:

- И знам да бих волио да будем отац какав је он био. Волио бих да будем ћале на том нивоу. Можда се чак и плашим да не бих могао да будем толико добар ћале као што је он био. Али страх од неуспјеха је неуспјех сам по себи.

За коментар смо позвали Вука Костића, али до закључења броја није се јављао. Послали смо му и поруку, коју је прочитао, али нам није одговорио.

Иначе, Костић је јако млад почео да учи глуму. Након трећег разреда гимназије примљен је на ФДУ, у класи професорке Биљане Машић. Дипломирао је јуна 2001. године с представом "Мушица" (Руцанте).

Са шест година постао је члан Дечјег и омладинског драмског студија РТС (ДОДС), којим је руководио Мирослав Мика Алексић. У студију остаје до поласка на факултет, а за то време играо је у бројним телевизијским емисијама и серијама за дјецу. Са шест година играо је и у Атељеу 212 у комаду Душана Ковачевића "Свети Георгије убива аждаху", у режији Љубомира Муција Драшкића.

Запажене улоге на филму и телевизији

Истовремено, играо је и главну улогу у дјечјем комаду Кристине Нестлингер "Конрад", у режији Зорана Ратковића, са Ољом Грашић. На телевизији снима драме "Врење", "Дом Бергманових" и бројне дјечје образовне емисије и серије за дјецу: "Књига је да се чита", "Језички забавник", "Огледи из стила", "Страшна прича". Вук је глумио у многим филмовима и серијама, од којих су најпознатије М(ј)ешовити брак, Живот је чудо, Улица липа, Горки плодови, Месо, Убице мог оца, Породица, Златни дани, Мочвара, Јужни ветар, Месо.

Пет година био са Јелисаветом Орашанин

Богат љубавни живот: Вук био с Јелисаветом, Бојаном, Аном, Иваном...

Љубавни живот Вука Костића медије прате годинама. Његова прва велика љубав била је колегиница Бојана Стефановић. Вук и Бојана су се упознали и започели везу још током студија глуме на Факултету драмских умјетности (ФДУ). Њихова веза је трајала око четири године, након чега су остали у добрим, колегијалним односима. Скоро пет година волио је Јелисавету Орашанин. Кратке романсе имао је и с пјевачицом Иваном Петерс и водитељком Аном Михајловски.

(курир)