Чоколада ће нестати до 2050. године, предвиђају научници

Научници зато истражују друге културе отпорније на климатске промјене, од којих би могла да се прави нова посластица.

Већина какаоа (око 60 одсто) потиче из западне Африке, из влажних земаља попут Обале Слоноваче и Гане, гдје се топле температуре и обилне падавине смјењују с кратким сушним периодима, пише Еуронеwс.

Економија

Слатка чоколада постала горак луксуз: Поскупјела за више од 30 одсто

Међутим, током посљедње двије године производња какаоа пала је и до 40 одсто. Због тога су цијене чоколаде скочиле на нивое какви нису виђени још од седамдесетих година прошлог вијека, а стручњаци упозоравају да би свијет без какаоа могао да постане реалност већ до 2050. године.

Постоји више фактора који указују на могући нестанак чоколаде. Ранији извјештаји као узроке наводили су илегално рударење злата, старење стабала какаоа, па чак и кријумчарење – али истраживања показују да је главни кривац све израженији контраст између екстремних падавина.

Салата институт за климу и одрживост при Харвард универзитету наводи да осјетљивост какаоа на временске прилике није новост, али да климатске промјене “појачавају интензитет обилних падавина“ како температуре расту, пише Јуроњуз.

За сваки пораст температуре ваздуха од један степен Целзијуса, атмосфера може да задржи око седам одсто више влаге, што доводи до јачих и интензивнијих киша.

Економија

Слатка чоколада постала горак луксуз: Поскупјела за више од 30 одсто

Основна физика је једноставна: топлија атмосфера задржава више влаге, што појачава екстремне падавине. То доводи до задржавања воде у земљишту, ерозије тла и стварања услова погодних за развој гљивичних болести – објашњавају истраживачи.

Подстакнути овим климатски изазваним колапсом, научници са Националног универзитета у Сингапуру кренули су у потрагу за рјешењем.

Истраживачи су фокус усмјерили на рогач - климатски отпорну биљку која се гаји у Средоземљу и која полако привлачи пажњу као алтернатива какаоу.

За разлику од какаоа, рогач успијева у топлим и сушним условима и захтјева веома мало воде. Након пржења, ослобађа јединствену арому која подсјећа на какао, али његов укус ипак не одговара у потпуности.

Да би превазишли тај проблем, тим је развио двије технике за промјену укуса биљке, користећи ензиме како би се појачале горчина и слаткоћа.

Ензимски третман представља једноставну и чисту методу која захтјева минималну обраду, за разлику од других поступака који укључују агресивне хемикалије, попут хлороводоничне киселине, ради побољшања укуса.

Побољшањем ароматског профила рогача, истраживачи вјерују да би могли да подстакну произвођаче слаткиша да користе рогач у производима који иначе захтјевају какао, попут чоколадних табли, какао-прахова, слатких напитака и других производа на бази какаоа.