Слатка чоколада постала горак луксуз: Поскупјела за више од 30 одсто

У међувремену, какао је све јефтинији, што не мијења цијену.

Вељко Мијушковић, професор Економског факултета, рекао је за РТС да пад цијене какаоа не значи нужно и пад цијене финалног производа, јер је ланац снабдијевања сложен.

Цијене чоколаде у октобру су забиљежиле снажан скок од 21,8 одсто на годишњем нивоу, показују најновији подаци националне статистике у Њемачкој, што ће посебно погодити потрошаче уочи празничне сезоне.

Највећи пораст у цијени биљежи Пољска – чак 39 одсто, затим Естонија 38, Шведска и Финска са готово 30 одсто.

Ни Србија не каска, за годину дана чоколада је поскупјела 32,8 одсто.

У међувремену, какао је све јефтинији, па је њиме трговано за око 4.900 долара по тони, што је најнижи ниво од јануара 2024. године.

Због чега је чоколада све скупља, да ли би пад цијена какаоа могао да утиче и на цијене чоколаде, али можда и других намирница?

Вељко Мијушковић, професор Економског факултета, рекао је за РТС да пад цијене какаоа не значи нужно и пад цијене финалног производа, јер је ланац снабд‌јевања сложен.

Свијет

Почело суђење Брајану Волшу: ''Пронашао сам Ану мртву у кревету''

"Производња је сада повољнија него у претходном периоду – Гана и Обала Слоноваче имају бољи род захваљујући временским условима, што је оборило цену какаоа. Али то је само почетни сегмент ланца снабдевања", навео је професор Мијушковић.

Произвођачи су, каже, још на тржишту са залихама које су набавили по ранијим, знатно вишим цијенама, а уз то су и млијеко у праху, шећер, енергенти, транспорт, логистика и радна снага поскупјели у међувремену.

У структури цијене чоколаде, како је рекао професор Мијушковић, какао чини мањи дио, па ни јефтинији какао не значи да ће чоколада брзо појефтинити.

"Могуће је да ће цене у наредном периоду благо да се стабилизују, можда и мало да падну, али не драстично, и не на ниво пре пандемије", указао је Мијушковић.

Шта је све утицало на цијену чоколаде

Према ријечима Мијушковића, поред глобалне понуде и тражње, на цијену утичу и регулативе.

Европска унија одложила је примену строжих правила за увоз какаоа, кафе, соје, говедине, што је олакшало извоз афричким произвођачима.

С друге стране, малопродајне марже, трошкови транспорта и логистике и даље су високи.

Свијет

Почело суђење Брајану Волшу: ''Пронашао сам Ану мртву у кревету''

Тржишта попут Француске и Њемачке имају јаке дисконтере, што стабилизује цијене, док су скандинавске земље мања и тржишта, која лакше прихватају више цијене, посебно за производе са еколошким сертификатима.

Амерички предсједник Доналд Трамп је изузео какао, кафу, тропско воће и још неке производе од реципрочних тарифа.

"То је олакшало трговину, али не може одмах да се одрази на малопродајне цене. Произвођачи још користе старе, скупље залихе, а трошкови енергената, логистике и рада и даље су високи", каже Мијушковић.

Да ли ће цијене пасти

Професор Мијушковић каже да за сада тренд иде ка смиривању, односно стабилизацији тржишта уз благу могућност осцилација током наредне године.

"Очекујемо стабилизацију током 2026. године, али уз извесну волатилност. Политичке одлуке, могуће нове тарифе или глобална економска криза могу поново да поремете тржиште“, упозорава Мијушковић.

Чак и када се ситуација нормализује, каже професор Мијушковић, нећемо се вратити на цијене из периода прије пандемије.

Вицеви

Виц дана: Мујо и Хасо у кафани

Према његовим ријечима, цијена кекса је од 2020. порасла око 70 одсто, чоколаде 40 одсто, а осталих слаткиша око 30 одсто.

"Не мислим да ће људи морати дугорочно да се одричу слаткиша. Пре ће доћи до оптимизације – мање количине, избор повољнијих произвођача или оријентација на другачије производе", закључио је професор Мијушковић.