Чоколада у БиХ остаје горког укуса: Ништа од пада цијена

Директор набавке прњаворске компаније "Младегс пак" Данило Поповић каже да берзанска кретања несумњиво указују да би у наредном периоду требало очекивати пад цијена, али да се ефекти на нашем тржишту увијек осјете са закашњењем.

"Цијене шећера на берзи већ су значајно ниже. Бразил и Индија, као највећи свјетски произвођачи, диктирају глобална кретања, а наши регионални произвођачи се по правилу усклађују са њима. Међутим, трговци шећером у региону неће кориговати цјеновнике док се ова сировина по нижим цијенама физички не појави у понуди објашњава Поповић.

Додаје да је глобалном паду цијена допринио изузетно добар род у Бразилу, као и чињеница да је Индија, након година рестрикција уведених у вријеме пандемије, поново одобрила извоз шећера.

"Поред тога, нереално јефтинији шећер стиже из Украјине, која покушава да оствари додатне приходе, па су и регионални произвођачи принуђени да прате пад цијена. Од повољног берзанског тренутка и одлуке о куповини 40-60 дана треба да шећер физички стигне до нас и да утиче на цијене. Питање је само времена када би потрошачи и у БиХ могли осјетити знатнији пад цијена слатког програма", каже Поповић.

Према његовим ријечима, ситуација на тржишту какаоа слична је оној са шећером. Велики глобални играчи држе и до 80 одсто производње и прераде, што им омогућава да дуже задржавају више цијене без обзира на берзанске сигнале.

"Колико год на берзи падала, цијена се код нас мијења тек када се физички појави сировина која је конкурентна. Ипак, неминовно је да ће и чоколаде и слаткиши у наредних годину дана посљедично појефтинити", истиче Поповић и додаје да у цијени слаткиша значајну улогу игра и фруктозни шећер од кукуруза, чија је цијена такође у паду.

Власник компаније "Крајина клас", у оквиру које послује ланац пекара "Мања", Саша Тривић каже да пад цијена какаоа и шећера на свјетским берзама за сада неће довести до поjeфтињења производа у њиховим малопродајним објектима када је ријеч о тортама и колачима.

"Прије неколико дана смо радили анализе и цијене сировина су нам у овој години порасле за око 4,5 одсто. Поскупјелo је све, између осталог, чоколада и маргарин, тако да ће у идућој години прије доћи до повећања цијена нашег слатког програма него до појефтињења", навео је Тривић.

Здравље

Ово су најчешће грешке у исхрани током поста: Ево како да их избјегнете

Сличне ставове дијеле и у компанији "Мира" Приједор, чланици "Краш групе", одакле поручују да стабилизација цијене какаоа на свјетским берзама јесте позитиван сигнал, али да се ефекти не могу очекивати одмах.

"Цијене какаоа током претходног периода достигле су и пет пута више нивое у односу на раније године, те се промјене на берзама не могу тренутно одразити на набавне цијене, јер су обавезе већ уговорене, а залихе набављене у времену највиших цијена", истакли су из ове компаније додајући да се исто односи и на шећер.

Они су подсјетили да је тренутна цијена какаоа и даље знатно изнад просјека из претходних година, док ће даља кретања зависити од климатских услова у регијама узгоја и динамике потражње у индустрији.

"Током периода високих цијена "Краш група" је свјесно преузела највећи дио трошкова на себе како би ублажила њихов утицај на потрошаче, задржавајући при томе висок квалитет производа", навели су из компаније.

Додају да ће наставити да прате стање на тржишту и реагују када се створе услови за корекцију цијена, те да им је приоритет одржавање односа повјерења са потрошачима и очување квалитета.

С друге стране, извршна директорица Удружења за заштиту потрошача "Дон" из Приједора Муриса Марић нагласила је да трговци као по правилу наводе да је ријеч о роби набављеној по старим, вишим цијенама.

"То је образац који слушамо годинама. Пад цијена на глобалном тржишту потрошач у БиХ готово да не осјети. Једино гориво понекад појефтини од пет до десет фенинга. Остало стоји. Ми немамо трговце који би одговорно кориговали цијене, нити инспекције које би то редовно контролисале", упозорава Марићева.

Као један од најбољих примјера наводи цијену популарне чоколаде од 250 грама која у појединим продавницама достиже и 15 КМ.

"То је значајно скупље него у Њемачкој, гдје су примања неупоредиво већа, али је сваки артикал видљив надлежним органима и прати се његов пут од увоза до рафова. Код нас роба стиже различитим каналима и исто тако завршава у продаји. Потрошач је препуштен сам себи", додала је Марићева.

Шринкфлација

Према ријечима Мурисе Марић, у развијеним земљама свако поскупљење или шринкфлација, односно смањивање грамаже без снижења цијене, одмах изазива реакције јавности.

"У Француској је законом прописано да производ са знатно мањом грамажом мора имати и другачију амбалажу. Код нас је, међутим, све нетранспарентно, а трговачки ланци диктирају услове", истакла је Марићева, пише Глас.