Није случајно: Ево зашто се бол у зглобовима погоршава зими

Доласком зиме, многи људи примјећују да им се бол у зглобовима појачава. Иако понекад дјелује као случајност, постоји стварна веза између хладних температура и повећаног бола. Хладноћа утиче на покретљивост зглобова, циркулацију и мишиће, што заједно може изазвати осјећај укочености и нелагодности.

Који зглобови највише пате и зашто?

Сви зглобови могу бити погођени зимским болом, али они који су даље од центра тијела, попут руку и стопала, посебно су подложни. Људи са постојећим оштећењима или дуготрајним хабањем зглобова у овим областима често осјећају повећан бол.

Република Српска

Тришић Бабић: Република Српска показала колико је јака

Један од главних разлога је смањена физичка активност. Зими људи мање шетају и вјежбају напољу, а понекад избјегавају одлазак у теретану због хладноће. Тако смањено кретање доводи до лошијег подмазивања зглобова и ослабљене снаге мишића, што повећава нелагодност.

Зглобови су окружени синовијалном мембраном која производи синовијалну течност – природно „мазиво“ зглоба. Када се тијело мање креће и температура је ниска, течност постаје гушћа и мање ефикасна, што додатно повећава осјећај укочености.

Пад барометарског притиска зими може изазвати повећан притисак мишића и тетива на зглобове, што додатно доприноси болу. Поред тога, хладно вријеме смањује проток крви до екстремитета како би се заштитили витални органи, што доводи до лошијег подмазивања и повећаног бола.

Ко је најосјетљивији и како ублажити бол?

Иако бол у зглобовима може погодити људе свих узраста, он постаје израженији са годинама. Природно хабање зглобова, дуготрајан физички рад или спортске активности са великим ударним напором додатно повећавају ризик. Гојазне особе и особе са дијабетесом, високим крвним притиском или срчаним обољењима такође су подложније овим тегобама.

Свијет

Фабрика "Фолксвагена" данас затворена због сњежне олује

Лијекови против болова помажу у ублажавању бола, али само привремено ублажавају симптоме. Важно је користити превентивне мјере: топлија одјећа и слојевито облачење помажу у одржавању телесне температуре и смањењу бола. Грејне подлоге или термофори побољшавају циркулацију и покретљивост.

Редовно кретање и вјежбање подстичу лучење синовијалне течности, смањују укоченост и јачају мишиће који штите зглобове. Одржавање умјерене физичке активности успорава хабање зглобова и смањује ризик од повреда. Препоручује се консултација са љекаром прије почетка нових вјежби, посебно ако имате постојеће здравствене проблеме.

Хидратација је такође важна јер довољан унос течности помаже у одржавању покретљивости зглобова. Ако се бол изненада појави, постане јачи или зглоб постане црвен, отечен или топао, требало би да потражите медицинску помоћ. Исто важи и за појаву додатних симптома као што су грозница или мучнина.

Дугорочно рјешење може бити програм тренинга снаге који јача мишиће и штити зглобове. Такве програме треба спроводити под стручним надзором и треба бирати активности у којима особа ужива, како би вјежбање постало трајна навика.

(тпортал)