Да ли сте и санитарна инспекција? Ако видите само прашину, никада се не враћајте

Сви ми имамо ону пријатељицу или рођаку која, чим уђе у кућу, баци поглед на врх телевизора или ивицу лајсне. Тај „скенер“ за прашину и неред није само питање хигијене – то је озбиљна дијагноза нашег унутрашњег стања. Психолошкиња Барбара Удовичић поделила је мисао која је многе натјерала да се добро замисле: шта ми то заправо тражимо у туђим домовима?

Барбара је то објаснила сурово искрено: ако уђете код некога и прво што видите је прашина на лустеру, немојте се више враћати. Не зато што домаћица не зна да чисти, него зато што ваше срце није на месту.

„Замисли, неко ти понуди себе, своје вријеме, сигурност, храну, присутност, а ти видиш само оно што не ваља“, каже Барбара.

То је тај моменат када уместо човека који седи преко пута вас, ви видите мрљу на тепиху. То не говори апсолутно ништа о тим људима, али вришти о вама – о томе да упоређујете, мерите и тражите грешку тамо где треба да тражите топлину.Ако тражите ману, наћи ћете је и у најчистијој кући.

Република Српска

Стевановић: Приступити изради нове систематизације

Ова порука није о метли и усисивачу, већ о нашем погледу на свет. Људи који у туђем дому траже недостатке, исто то раде и у туђим животима. Они пропуштају суштину – онај смех уз кафу, поверење које вам је указано јер вас је неко пустио у свој хаос, у своју свакодневицу која није „испеглана“ за Инстаграм.

Ако у нечији живот улазите са критиком у очима, ви заправо нисте гост. Ви сте судија. А дом није судница, нити изложбени салон. То је простор у ком се живи, где се просипа сок, где деца остављају трагове прстију на стаклу и где се, пре свега, дели љубав.

Нисте спремни да будете гост ако видите само грешке

Данашње вријеме нам је наметнуло тај болесни притисак да све мора бити савршено. Многи се данас плаше да позову пријатеље јер „нису стигли да среде“. То је тужно. Плашимо се осуде јер знамо да постоје људи који ће видјети ту једну неопеглану крпу, а не нашу жељу да их загрлимо.

Зато, следећи пут кад уђете код некога, погледајте у очи домаћина, а не у прашину. Ако не можете да видите труд и топлину од те три мрве на столу, онда, како Барбара каже – останите код куће. Нисте још спремни да будете гост јер још нисте схватили да се пријатељство не мери крпом, него присутношћу.