Фотограф из БиХ нашао кости, мисли да припадају народном хероју

Цијелу потрагу, која је трајала двије године, документовао је и објавио на свом Јутјуб каналу.

„Ово је мјесто гдје је историја стала“

Како је испричао, дуго је трагао за локацијом на којој је, како каже, „историја стала“.

– Сваки прекопани комад земље био је нада да ћу склопити мозаик. Ово није била само потрага. Ово је био дуг према човјеку и историји која не смије остати недоречена. Када сам пронашао чизму, знао сам да је то тренутак када је Прењ одлучио да проговори – рекао је Џино.

Током истраживања пронашао је чауре, фрагменте италијанских ручних бомби, као и друге предмете за које вјерује да припадају Шпановићу.

Пронађени дијелови униформе и обуће

Међу пронађеним предметима је и дугме за које сматра да потиче са шињела народног хероја, као и копча и дијелови војне опреме.

– Ово је дефинитивно мјесто гдје је униформа иструлила. Чија, не знам. Једна је овдје сигурно иструлила, а то је од Илије Шпановића – навео је.

Како каже, консултовао је и пријатеља, доброг познаваоца предмета из Другог свјетског рата, који је потврдио да би пронађени артефакти могли потицати из тог периода, укључујући дугме са шињела из времена Краљевине Југославије.

Осим тога, пронашао је и ђон ципеле те друге дијелове обуће.

Пронађене и људске кости

Најзначајније откриће, према његовим ријечима, јесу људске кости које је пронашао унутар чизме.

– Људске кости у чизми. Прсти. Пронашао сам остатке народног хероја. Пронашао сам остатке Илије Шпановића 12. априла 2026. године – рекао је у видеу.

Кости је оставио на мјесту проналаска, а најавио је да ће о свему обавијестити полицију. Сматра да постоји довољно материјала за ДНК анализу која би могла потврдити идентитет.

Ко је био Илија Шпановић

Илија Шпановић рођен је 30. априла 1918. године, а погинуо је 1943. на планини Прењ током Другог свјетског рата.

Био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Према историјским подацима, страдао је током Четврте непријатељске офанзиве, када је његов батаљон, након преласка Неретве у марту 1943. године, изненада нападнут на подручју Прења.

За народног хероја проглашен је указом из 1951. године.

(Serbian Times)