Научници су открили границу људске издржљивости

Научници су открили да, без обзира на ниво кондиције или интензитет тренинга, људско тијело има јасну границу и не може дугорочно сагорјевати калорије брзином већом од 2,5 пута веће од базалне брзине метаболизма, пише Science Alert .

Плафон метаболичке издржљивости

Иако су претходне студије већ указивале на постојање сличног „метаболичког плафона“, ово истраживање, објављено у часопису Current Biology , сматра се до сада најпрецизнијим. Користило је златни стандард мјерења потрошње калорија и обухватило је двоструко више спортиста.

Друштво

Снажно невријеме у Бањалуци, очекује се и нови талас

Анализа је спроведена на 14 врхунских, свјетски познатих спортиста - укључујући тркаче, бициклисте и триатлонце. Већина учесника била је између 30 и 44 године, укључујући две спортисткиње.

Како су научници мјерили границе?

Да би прецизно измерили потрошњу енергије, истраживачи су спортистима дали воду обогаћену посебним метаболичким маркерима. Нивои ових маркера су касније мерени у њиховом урину, што је омогућило прецизан прорачун сагорених калорија током сваког тренинга и трке. На основу ових података и детаљних евиденција о тренингу, предвиђен је индивидуални максимални „метаболички опсег“ за сваког спортисту током периода од 52 недјеље.

Резултати су показали да су спортисти у просјеку ријетко сагоревали више од 4.000 калорија дневно, што одговара 2,4 пута већој стопи њиховог базалног метаболизма.

Краткорочни записи и дугорочна ограничења

Наравно, спортисти су могли да прекораче ову границу у краћим временским периодима. Највиша измјерена метаболичка стопа била је чак седам пута већа од базалне метаболичке стопе једног спортисте, забиљежене током скоро 24-часовног трчања на Апалачкој стази. Неколико других ултрамаратонаца је такође трошило енергију брзинама већим од четири пута веће од њихове базалне метаболичке стопе током вишедневних трка.

Међутим, када се ови енергетски „налети“ ставе у контекст цијеле године, испоставља се да су краткотрајни. Чини се да након око 30 недјеља интензивног тренинга и такмичења тијело достиже плато и веома је мало вјероватно да ће прећи просјечни плафон.

Свијет

Огласио се Трамп: Да ли САД шаље "томахавк" Украјини?

Само четири спортисте у студији су успјеле да превазиђу предвиђени метаболички плафон након 30 или више недјеља, али чак су и они били изузетак, а разлика је била минимална - њихов метаболички опсег је био око 2,7 пута већи од њихове базалне стопе.

Да ли постоји чврста граница?

„Спортисти у овој студији нису значајно премашили предложени метаболички плафон“, закључили су аутори.

Ипак, остављају простор за изузетке: „Свјетски рекорди у ултра-издржљивом трчању указују на то да је знатно већа потрошња могућа у изузетним случајевима.“

Без директних мјерења великог броја елитних спортиста, границе људске издржљивости остају нејасне. Иако све већи број доказа указује на то да постоји чврста граница, увијек постоји могућност да ће неки будући спортиста доказати супротно и поново помјерити границе познатог.

(индекс)