Ништа није јео 382 дана, само је желио да смрша

У једном тренутку, када је вага показала да је прешао тежину од 200 килограма, Ангус је признао да има проблем - није умио да постави границе, да престане кад је превише и контролише своје навике.

Ангус тада није знао да ће га необуздана страст према храни и несвакидашњи кораци које је одлучио да предузео одвести у медицинску историју, преноси Milliyet.

Када се обратио љекарима, био је тежак око 207 килограма. У то вријеме, третмани за гојазност били су ограничени - операције су биле ризичне и често трајно мијењале функцију цријева, док су контролисани програми гладовања били краткотрајни и строго надгледани.

Без обзира, Ангус је одлучио да крене путем екстремног поста.

Бања Лука

Деманти Града Бања Лука: Фирма ''Драгичевић'' није испунила елементарне услове

Програм који су му предложили љекари требало је да буде краткотрајан, али је он промијенио динамику од првог дана. Из свог живота је избачио чврсту храну и прешао на течности са готово нула калорија - кафу, чај и газирану воду.

Љекари су пажљиво пратили ниво содиума, калијума и других минерала у његовом организму, додајући витамине и електролите како би спријечили колапс виталних функција (касније је узимао и неодређену количину квасца, млијека и шећера). Циљ је био једноставан - омогућити тијелу да троши сопствене резерве масноће без угрожавања живота.

Иако је овај екстремни приступ био ризичан (претходни примјери дуготрајне глади завршавали су смртним исходом, отказивањем органа или опасним метаболичким компликацијама), Ангус је остао досљедан.

Изашао је из болнице уз стриктну контролу и више није крочио у очев ресторан, избјегавајући мирисе који би могли угрозити његову одлуку.

Како су мјесеци пролазили, тијело је слало све јасније сигнале - покрети цријева били су минимални, шећер у крви низак, али су витални органи остали функционални. Након 382 дана без чврсте хране, изгубио је 127 килограма.

Половином 1966. године, у присуству медија, Ангус је први пут након више од годину дана појео чврсти оброк - кришку хлеба, кувано јаје и попио шољу кафе.

Фотографије његовог мршавог тела обишле су свет, а лекари Универзитета у Дандију документовали су невероватну физиолошку трансформацију. Није примећено оштећење органа, што је учинило овај случај јединственим у медицинској литератури.

Студија објављена 1973. године педантно је забиљежила Ангусове вриједности крви, функције органа и метаболичке промјене. Међутим, упркос позитивним подацима, то није значило да је метода безбједна - и ово је изузетно важно запамтити!

Опасни експеримент

Медицинска литературе указује да је најмање пет људи умрло током сличних програма поста у истим годинама. Неки су преминули од срчаног удара, неки од цревне опструкције, а други током процеса поновног храњења.

Ангус, који је ушао у Гинисову књигу 1971. године са рекордом за “број дана без чврсте хране”, био је изузетак. Иначе, поменута категорија је касније уклоњена како се не би подстицало ризично понашање људи.

Напомињемо, иако је Шкот успјешно завршио овај екстремни подухват и одржавао тежину, стручњаци то не сматрају класичном причом о успјеху у мршављењу - већ опасним експериментом.

Дакле, ријеч је о методи која превазилази безбједне границе и не треба је реплицирати.

Ангус Барбиери се касније оженио, имао дјецу, а преминуо је 1990, у 51. години живота, пише Телеграф.