Ове навике вам краду памет и штете мозгу, а сматрате их скроз нормалним

Никада нисмо имали више информација на дохват руке. Једним кликом можемо да сазнамо готово све, да научимо нешто ново, да прочитамо мишљење стручњака или да ријешимо проблем који нас мучи. Живимо у времену у којем је знање доступније него икада раније.

А опет, све више људи говори исто - тешко им је да се сконцентришу, заборављају ствари које су малопре прочитали, осјећају ментални умор и имају утисак да им је пажња краћа него раније.

Проблем није нужно у количини информација које примамо, већ у начину на који их наш мозак обрађује. Истраживања из области когнитивне психологије и неуронауке показују да неке свакодневне навике, које нам делују безазлено или чак корисно, могу да ослабе способности попут пажње, памћења и дубоког размишљања.

Добра вијест је да се мозак мијења. Оно што свакодневно вежбамо - то и јачамо. Зато је важно обратити пажњу на три навике које стручњаци посебно издвајају.

Мултитаскинг није знак да сте паметнији, већ да мозак стално прекидате

Многи људи вјерују да су успјешнији зато што могу да раде више ствари одједном. Одговарање на поруке док гледате мејлове, слушање подкаста док радите, провјеравање телефона сваких неколико минута - све то често изгледа као знак добре организације.

Међутим, мултитаскинг није оно што мислимо да јесте.

Љубав и секс

Ситне навике које уништавају сваку везу или брак

Мозак заправо не ради више захтјевних ствари истовремено. Он само веома брзо пребацује пажњу са једног задатка на други. А свако такво пребацивање има цијену.

Када прекинете једну активност да бисте погледали обавјештење на телефону, део вашег ума и даље остаје везан за претходни задатак. Настаје оно што истраживачи називају менталним шумом - осјећај да сте стално заузети, али да вам је тешко да се потпуно усредсредите.

У великом прегледу истраживања објављеном 2018. године у Зборнику радова Националне академије наука, истраживачи са Универзитета Стенфорд анализирали су више од деценије података о вези између медијског мултитаскинга и когнитивних способности.

Њихови закључци нису били охрабрујући.Људи који су чешће користили више медијских садржаја истовремено имали су слабије резултате у областима као што су радна меморија и одржавање пажње. Ниједно истраживање обухваћено њиховом анализом није показало да интензивно пребацивање између различитих садржаја доноси предност за мозак.

Још занимљивије је то што особе које често практикују мултитаскинг углавном нису свјесне да им способности опадају. Често себе процјењују као веома ефикасне, док тестови показују другачију слику.

Другим ријечима - мозак може да вас убједи да радите боље него што заиста радите.

Рјешење није да потпуно избаците све ометајуће факторе из живота, јер то није реално. Важније је да уведете навику да завршите једну ствар пре него што пређете на другу. Дубока концентрација није урођена привилегија неколицине људи - она је способност која се вјежба.

Сатима гледамо садржај, али све мање размишљамо о њему

Постоји велика разлика између тога да нешто видите и да то заиста разумијете.

Можете за једно вече погледати десетине видео снимака, прочитати велики број објава и сазнати гомилу информација. Али када вас неко сутрадан пита шта сте тачно научили, одговор често није тако једноставан.

Свијет

Авио-компаније пооштриле правила у авиону због навике многих путника

Савремени дигитални садржај направљен је тако да га што лакше конзумирамо. Сљедећи видео се аутоматски покреће, објаве се нижу једна за другом, алгоритми бирају шта ћемо видјети.

Све је прилагођено томе да не морамо много да застанемо, а управо је застајање важно за критичко размишљање и памћење.

Преглед истраживања објављен 2023. године у часопису "Frontiers in Cognition" бавио се утицајем дигиталних технологија и друштвених мрежа на когнитивне способности, укључујући пажњу, памћење и процјену информација.

Истраживања указују да стална изложеност алгоритамски бираном садржају може бити повезана са слабијом способношћу процјене информација и доношења одлука, посебно када смо навикли да садржај само примамо, без дубље обраде.

Ту се појављује појам когнитивног растерећења.

То значи да део менталног рада препуштамо спољним алатима - телефону, претраживачима, апликацијама и другим системима. Наравно, то није нужно лоше. Људи су одувијек користили алате да олакшају себи живот.

Проблем настаје када престанемо да вјежбамо сопствено размишљање.

Здравље

Дерматолози савјетују колико често се треба туширати

Ако за свако питање одмах тражимо готов одговор, ако туђе мишљење упознајемо прије него што формирамо своје, ако прескачемо тренутак када треба сами да ријешимо проблем - мозак добија мање прилика да развија способности које су му потребне.

Мала промјена може много да значи. Када прочитате нешто занимљиво, покушајте да застанете неколико секунди и запитате се - шта ја заправо мислим о овоме? Шта сам научио? Да ли се слажем?

Та кратка пауза прави разлику између пуког гледања и правог учења.

Увијек бирате лакши пут, а мозак због тога мање вјежба

Трећа навика можда је најтежа за прихватање јер звучи нелогично.

Сви природно тежимо једноставнијем путу. Ако постоји краће објашњење, радије ћемо га прочитати. Ако постоји готов одговор, лакше нам је да га прихватимо него да сами тражимо рјешење, али управо та потреба за сталном лакоћом може да ослаби начин на који учимо.

Когнитивни психолог Роберт Бјорк са Универзитета Калифорнија у Лос Анђелесу деценијама је проучавао оно што је назвао "пожељне тешкоће" - ситуације када нешто у тренутку дјелује теже, али дугорочно доводи до бољег учења.

На пример, активно присећање информација, понављање градива са размацима и суочавање са сложеним проблемима захтјевају више труда него једноставно читање истог текста више пута.

Али управо тај труд помаже мозгу да знање учини трајнијим.

Осећај да вам је нешто тешко не значи да не напредујете. Често значи управо супротно - да мозак ради.

Зато је корисно понекад изабрати књигу која вас изазива, проблем који захтева размишљање или разговор са особом чије мишљење није исто као ваше.

Мозак, као и мишић, не јача када стално ради оно што му је најлакше.

Интелигенција није нешто што само имате, већ нешто што свакодневно обликујете

Важно је нагласити да ове навике не значе да сте "покварили" свој мозак или трајно изгубили способности.

Истраживања о неуропластичности показују да се мозак мијења током цијелог живота. Навике које сте развили могу се мијењати, баш као што су и настале.

Поента није да живите без телефона, интернета или савремених технологија. Они су дио свакодневице и могу бити изузетно корисни, али начин на који их користите прави разлику.

Ако сваког дана вјежбате пажњу, ако размишљате прије него што прихватите туђе мишљење и ако не бјежите од менталног напора, дајете свом мозгу оно што му је потребно, јер интелигенција није само оно што сте добили рођењем. Она се свакодневно обликује начином на који усмјеравате своју пажњу, рјешавате проблеме и учите.

(телеграф)