Зашто једемо када нисмо гладни? Низ психолошких фактора крије се иза ове навике

Уобичајена претпоставка је да једемо када смо гладни. Када неко једе више него што му је потребно, лако је закључити да је "превише гладан", па се јавља и питање шта то није у реду.

Међутим, истина је другачија. Не једемо само када смо гладни. Заправо, физиолошка глад је често само мали дио приче када је у питању преједање и гојазност. Чест је случај да једемо као одговор на различите окидаче, пише психолог Сања Ђорђевић за стетоскоп.

Шта су окидачи преједања?

Окидачи су ове ситуације, мисли, емоције или спољашњи фактори који покрећу жељу за храном чак и када нисмо физички гладни. Другим ријечима, они "активирају" навику једења, често аутоматски и без свјесне одлуке.

Осим стварне физичке глади, окидачи за преједање најчешће спадају у сљедеће категорије:

Присутност хране - Сама присутност или мирис хране може подстаћи једење, чак и када немамо потребу за њом. Отворена кеса грицкалица на столу или колачи у кухињи често доводе до несвјесног грицкања.

Савјети

Један састојак даје јој посебан шмек: Овако се спрема права српска сарма за Ђурђевдан

Социјалне ситуације - Једемо јер нам се нуди, јер "није пристојно одбити" или једноставно зато што сви око нас једу. Изласци, породична окупљања и дружења често подразумевају више хране него што нам је потребно.

Специфичне активности - Одређене активности повезујемо са јелом: гледање телевизије, рад за компјутером, учење, вожња, па чак и пауза на послу. Временом, ове активности саме по себи постају сигнал за јело.

Емоције - Ово је један од најчешћих окидача. Храна се користи као начин да се носимо са стресом, анксиозношћу, тугом, досадом, али и као награда када смо срећни или желимо да се опустимо.

Умор - Када смо исцрпљени, имамо мање енергије за доношење свјесних одлука. Тада чешће посежемо за брзом, калоричном храном као "пречицом" за енергију.

Савјети

Трик за савршене ћуфте: Сочне и укусне у само пар корака

Мисли - Одређени обрасци размишљања могу подстаћи преједање, као што су: "Већ сам покварила дан, могу да наставим", "Заслужујем ово", "Почињем од сутра"...

Посебне прилике - Рођендани, свадбе, празници, али и ситуације попут "данас је викенд" или "дуг је био дан" често постају оправдање за преједање.

Зашто је важно препознати окидаче?

Разлог је једноставан: када разумијемо шта покреће наше понашање, добијамо могућност да га мијењамо. Без тог увида, преједање дјелује као нешто што се "само дешава", што води ка осјећају губитка контроле и фрустрацији.

Када препознамо окидаче:

повећавамо свјесност о сопственим обрасцима,

правимо разлику између физичке глади и других потреба,

добијамо простор да реагујемо другачије.

Другим ријечима, прелазимо из аутоматског у свјесно понашање.

Како да се носимо са окидачима?

Не постоји једно универзално рјешење, али постоје стратегије које могу значајно помоћи:

Присутност хране - Држите висококалоричну храну ван видокруга или је немојте држати код куће.

Планирајте унапријед шта и када једете - Сервирајте порцију умјесто да једете директно из паковања.

Специфичне активности - Раздвојте активности и јело (нпр. не јести испред телевизора).

Уведите алтернативне навике - чај, шетња, истезање. Поставите јасну структуру оброка.

Емоције - Научите да препознате емоцију прије него што посегнете за храном. Развијте друге начине регулације: разговор, записивање, кретање - Поставите питање: "Шта ми је сада заправо потребно?".

Умор - Радите на квалитету сна. Не ослањајте се на храну као једини извор енергије. Планирајте једноставне, нутритивне оброке унапред.

Свијет

Словак тровао дјечију храну отровом за пацове: Откривен мотив језивог злочина

Мисли - Преиспитајте аутоматске мисли и замените "све или ништа" размишљање флексибилнијим приступом. Подсетите се да један избор не дефинише цијели дан.

Социјалне ситуације - Вјежбајте да љубазно одбијете храну. Фокусирајте се на разговор и друштво, не само на храну.

Направите план.

Посебне прилике - Уживајте свјесно, без осјећаја кривице. Не користите прилике као оправдање за губитак контроле.

Вратите се рутини већ следећим оброком.

Зашто се преједам?

Питање са почетка - Како се ово десило? - често нема један јасан одговор. Вишак килограма се не јавља одједном, већ кроз низ свакодневних ситуација, навика и реакција које временом пролазе непримјећено и почињу да дјелују аутоматски.

Окидачи су дио тог процеса. Они објашњавају зашто једемо и онда када нисмо гладни и зашто се такви обрасци у исхрани одржавају из дана у дан.

Када почнемо да препознајемо окидаче, оно што је до тада дјеловало као губитак контроле или "нешто није у реду са мном" постаје разумљив низ реакција. Тиме се отвара простор да се однос према храни постепено мијења кроз свјесне изборе.