Створење величине фудбалске лопте можда је било међу првим копненим биљоједима

Откриће, детаљно описано у студији објављеној у часопису „Nature Ecology & Evolution“, заснива се на лобањи пронађеној у фосилизованом пању код обале острва Кејп Бретон у Новој Шкотској. Врста је названа Tyrannoroter heberti у част проналазача фосила, локалног ентузијасте палеонтологије Брајана Хеберта.

„У преводу, име значи 'Хебертов тиранин копач'“, рекао је коаутор студије др Арејан Ман, објашњавајући да је име комбинација грчких ријечи за 'тиранин' и 'копач' јер је животиња вјероватно користила њушку за копање. Откриће помјера временски оквир за појаву биљоједних кичмењака на средину карбонског периода, што је „сасвим кратко након што су се четвороношци у потпуности прилагодили животу на копну“, приметио је Ман, према CNN-у .

Структура древног биљоједа

Користећи 3Д скенирање и штампање, научни тим је успео да проучи фосил са изузетном прецизношћу. „То је врста дигиталне реконструкције која нам омогућава да визуализујемо лобању и креирамо 3Д отиске за наше музејске колекције, за образовање и за изложбе широм свијета, а да притом не ризикујемо сам фосил“, објаснио је Ман, кустос раних тетрапода у Природњачком музеју Филд у Чикагу.

Након проучавања фосила и упоређивања са скелетима сродних врста, истраживачи су утврдили да је Tyrannoroter heberti био „врста великог, здепастог, слатког створења величине фудбалске лопте, налик гмизавцу“, слично аустралијском краткорепом скинку, рекао је Ман. Али оно што је створење издвајало били су његови зуби и лобања.

Животиња је имала широку лобању у облику срца и снажне зубе распоређене у редовима на непцу и доњој вилици. Ови зуби су се уклапали попут дјелова слагалице, омогућавајући животињи да меље жилаве, влакнасте биљке. „Ова масивна површина на непцу, прекривена великим, робусним зубима, вјероватно је кључна адаптација за исхрану биљкама“, објаснио је Ман.

Да би потврдили исхрану биљоједа, истраживачки тим је користио ЦТ скенирање и електронске микроскопе како би идентификовао трагове хабања - подручја гдје су се зуби трљали једни о друге. „Друге животиње са сличним траговима хабања су биљоједи из каснијих периода“, примјетио је Ман.

Друштво

Нови случај насиља над животињама: На градском гробљу у Сарајеву упуцан пас

Ново истраживање показује да се биљоједство развијало раније и у више животињских група него што се раније мислило, рекао је Мајкл Коутс, професор организационе биологије и анатомије на Универзитету у Чикагу, који није био укључен у студију. Он је рекао да налази бацају ново свјетло на развој раних копнених екосистема. Такође је напоменуо да су редови зуба тиранорерусa били остаци његових водених предака.

Аутори студије су поставили хипотезу да је ова рана копнена животиња у почетку јела инсекте, али је током генерација еволуирала у биљоједа. Коутс се сложио, додајући да је прелазак на вегетацију скратио њен положај у ланцу исхране, јер је прескочила инсекте као међукорак у преносу енергије. Таква промјена у исхрани захтијевала је више од специјализованих зуба.

Да би сварили влакнасте биљке, Тираноротер и други рани биљоједи су вјероватно еволуирали већа тијела у облику бурета како би се смјестила већа црева, која су заузврат садржала микробе кључне за разградњу биљног материјала.

Рана појава биљоједа

Шири значај открића, објаснио је Ман, јесте то што оно сугерише да су четвороножни кичмењаци брзо еволуирали у биљоједе након што су се трајно населили на копну, појавивши се раније него што су научници раније мислили. „Данашњи копнени екосистеми имају заједнице у којима доминирају биљоједи“, рекао је он. „Ова животиња показује да су животиње готово чим су се прилагодиле животу на копну, такође експериментисале са биљоједством, потенцијално отварајући пут широко распрострањеном биљоједству које видимо касније.“

Налази такође указују на то да се биљоједство развијало независно код неколико различитих група раних копнених кичмењака, не само код предака модерних гмизаваца.

Ман је примјетио да су климатске пројмене такође могле обликовати древне екосистеме. Како се клима мијењала од влажних шума сличних мангровама до сувљих средина, многи рани биљоједи су се мучили да се прилагоде и на крају су нестали. Са нестанком флоре од које су зависили, ове животиње су постале група без дугорочних еволутивних изгледа, објаснио је Ман. То је, рекао је, можда био разлог за изумирање лозе Tyrannorotheres.

Многе мистерије о раним биљоједима и њиховом месту на еволуционом стаблу и даље остају. „Мислим да ова студија само загребе површину и отвара нам пут да почнемо да проучавамо тетраподе из ове нове перспективе“, рекао је Ман.

Манова порука будућим палеонтолозима: „Већина питања која остају у раној еволуцији тетрапода и кичмењака су још увек испред нас, а не иза нас. Нови фосили стално мијењају приче, а ово је случај где је нови фосил изашао на видјело и промјенио цијелу нашу перспективу о еволуцији живота на копну.“а