Александра преживјела болест од које се излијечи 1 одсто људи: Молила сам Бога да умрем

Њој је прије двије године изненада дијагностикована тешка болест која усмрти 99 одсто пацијената. Услиједиле су стравичне компликације и чак седам тешких операција, али их је Александра све пребродила и сада прича своју причу о вери, преживљавању и медицинским грешкама.

Љубав и секс

Жене откриле шта их привлачи: Мушкарци, ово морате да урадите у кревету

Хаџи Александра Димитријевић је водила здрав живот све док није примијетила симптоме који су је забринули.

Јаки болови у стомаку и крваве столице били су знак да нешто не ваља, а убрзо је услиједила тешка дијагноза - компликација улцерозног колитиса, болест коју преживи само један одсто људи. Тада је почела њена борба за живот.

"Дан прије него што сам се разбољела била сам у теретани, трчала, вјежбала, одрадила сам цијели тренинг. Наредног јутра сам се пробудила са јаким боловима у стомаку. Одлазим у тоалет и имам крваву столицу. И ту креће пад мог организма", присјећа се она, преноси "Нова".

Иако је њено стање било алармантно, љекари нису одмах препознали озбиљност ситуације.

Савјети

Гола истина: Колико често требамо да мијењамо доњи веш?

"Четири пута сам се јављала на Клинику за гастроентерологију у Нишу и они су ме четири пута враћали кући без хоспитализације. Од првог тренутка сам знала да много тога није у реду и да се ради о озбиљном стању. Толико сам била лоше да сам морала да зовем Хитну помоћ, а они су најприје помислили да је у питању нека инфективна болест па су ме превезли на Инфективну клинику, а отуда су ме пребацили на гастроентерологију", прича она.

Због неадекватне терапије, њено дебело цријево је почело "рапидно да пропада", што је довело до стравичне компликације.

"Дошла сам до најтеже компликације која може да се деси код запаљенских болести цријева, а то је токсични мегаколон коју преживи само 1 одсто људи. То је упала дебелог цријева која захвати цијели тај орган због чега се прошири и може да пукне. Да нисам хитно оперисана, то би се догодило и преминула бих од сепсе. Морали су да ми изваде цијело дебело цријево и поставе стому“, прича она даље.

Борба за голи живот

Услиједила је борба за голи живот у којој је за само 20 дана имала четири велике животно угрожавајуће операције.

Признаје да су јој прве три операције потпуно исцрпиле тијело и дух.

"Након три операције ја сам већ клонула, морам да признам да ми је свега било преко главе и да сам на четврту операцију кренула потпуно без воље за животом. Ја сам рекла: 'Боже, узми ме само да се ова мука прекине'. Била сам много лоше и физички и психички, молила сам се Богу да умрем“, искрено прича она.

На срећу, та четврта операција у Београду, изведена "Божијим чудом", била је успјешна.

Александра је након прве операције добила стому са којом је живјела годину дана и осам мјесеци. За њу, ово медицинско помагало није представљало хендикеп.

Друштво

Потпуна обустава саобраћаја на овој дионици, ево куда можeте ићи

"Стома је постала моја нормала. Да није те мале кесице на стомаку не би било ни мене. Ја сам са стомом и пливала, и планинарила, и путовала, и апсолутно све радила што раде и људи који не носе стому. Ја сам стоми захвална на новом животу. Поново ме је родила", искрено каже Александра.

Послије четврте операције вратили су је из Београда у нишки Клинички центар, и тада је морала да учи поново да хода, јер су јој од дугог лежања мишићи атрофирали.

Због тога што је храну добијала само венозно, имала је мање од 50 килограма.

"Током пете операције ми је спојена рана коју сам имала све вријеме на стомаку због дренирања, а стому сам имала и даље. Када сам се опоравила од те операције тек онда сам могла кући. На болничко лијечење примљена сам крајем јуна, а отпуштена сам из болнице 14. октобра“, наводи она.

По изласку из болнице осјећала се добро, али због стоме, није могла да настави да ради на терену као љекар.

Живот пуним плућима

Цијело ово искуство, додаје она, научило ју је да је живот један и драгоцјен и да сваки дан морамо живети пуним плућима.

"Захвална сам Богу сто сам добила нову шансу за живот. Захвална сам својој породици и пријатељима који су били уз мене и када је било најтеже. Све у животу што имате материјално безвриједно је ако немате здравље. Без здравља ниста, са здрављем све", поручује Александра.