Истраживање потврдило: "Паметна" инјекција брише туморе

Код дијела пацијената примијећено је значајно смањење тумора, док су код неких они потпуно нестали, чак и након што претходне терапије нису дале резултате.

Троструко дјелујућа инјекција против рака

Међународно клиничко испитивање, спроведено у 11 земаља, обухватило је пацијенте код којих се болест вратила или проширила, а који нису реаговали на стандардне методе лијечења попут хемотерапије и имунотерапије.

Амивантамаб је довео до смањења тумора код више од трећине учесника студије, а први ефекти примијећени су већ неколико седмица након почетка терапије. Код 15 пацијената љекари нису више могли детектовати туморе.

Кевин Харингтон је истакао да су ово до сада невиђено снажни одговори код пацијената чија је болест постала отпорна на све претходне облике лијечења. „Ријеч је о групи пацијената код којих су могућности лијечења изузетно ограничене, тако да је овакав резултат заиста значајан“, додаје професор.

Испитивања се настављају

Професор Харингтон, који ради и као консултант-онколог у фондацији „Royal Marsden“, сматра да би ова терапија могла помоћи великом броју људи широм свијета.

У истраживању су учествовала 102 пацијента са туморима главе и врата. Код 43 особе забиљежен је позитиван одговор на терапију, код 28 пацијената тумори су се значајно смањили, док су код 15 потпуно нестали. Слични резултати примијећени су и код појединих обољелих од рака плућа.

Лијек амивантамаб, иза којег стоји компанија „Johnson & Johnson“, тренутно је предмет око 60 клиничких студија које испитују његову ефикасност код различитих врста карцинома, укључујући рак плућа, дебелог цријева, мозга и желуца.

Како функционише „паметна“ терапија?

Стручњаци наводе да амивантамаб дјелује кроз три различита механизма. Он блокира EGFR, протеин који подстиче раст туморских ћелија, спречава активацију MET сигналног пута који рак користи за избјегавање терапије, а истовремено подстиче имуни систем да ефикасније нападне тумор.

Међу првим пацијентима који су имали корист од ове терапије налази се и Карл Волш (56), којем је рак језика дијагностикован у мају 2024. године. „У почетку сам лијечен и хемотерапијом и имунотерапијом, које нажалост нису биле успјешне. Тада ми је препоручено учешће у испитивању 'OrigAMI-4'. Сада сам на 17. циклусу лијечења и веома сам задовољан досадашњим напретком“, каже Волш.

Лакша примјена и мање нуспојава

За разлику од многих онколошких терапија које се дају инфузијом, амивантамаб се примјењује путем поткожне инјекције. То омогућава брже лијечење и једноставнију примјену у амбулантним условима. Према подацима истраживања, већина нежељених ефеката била је благог или умјереног интензитета, а мање од 10 одсто пацијената прекинуло је терапију због нуспојава, преноси Гардијан.

Волш истиче да му је лијечење значајно побољшало квалитет живота.

„Прије почетка испитивања имао сам проблема са говором и тешко сам јео због отока и болова. Од почетка терапије оток се значајно смањио, а болови су много мањи. Такође више немам исте озбиљне нуспојаве које сам имао током хемотерапије. Када је било најгоре, јео сам супе, пиринач-пудинг, конзерве равиола и шпагета и безброј омлета, уз три прописана нутритивна млијечна напитка дневно. Изгубио сам доста килограма. Већ након само два циклуса терапије исхрана је почела да ми се враћа у нормалу, а послије шест мјесеци могао сам да једем све. Највише сам уживао у првом великом бифтеку. Говор ми се потпуно нормализовао, а на послу редовно разговарам преко слушалица без икаквих проблема“, наглашава Волш.

Важна напомена

Иако су резултати веома охрабрујући, стручњаци упозоравају да се ради о клиничком испитивању и да ово није универзални лијек за све врсте рака. Терапија показује потенцијал код одређених облика узнапредовале болести, али биће потребна додатна истраживања и регулаторна одобрења прије него што постане широко доступна пацијентима.

Научници истичу да је истраживање обухватило пацијенте са карциномима главе и врата који нису имали ХПВ-позитиван орофарингеални планоцелуларни карцином. Ова група обољелих сматра се посебно изазовном за лијечење, јер тумори који нису повезани са HPV инфекцијом углавном имају лошији одговор на терапије и тежу прогнозу.

Професор Кристијан Хелин, извршни директор Института за истраживање рака, наводи да ова студија показује како развој нових терапија кроз ригорозна истраживања рака може довести до значајног напретка чак и за пацијенте са веома ограниченим могућностима лијечења.