Трећина становништва пати, а проблем стављамо у ладицу

Трећина становништва пати од проблема са спавањем, а посљедице су често много веће него што људи мисле. Прво мјесто заузима инсомниа – немогућност да заспимо и учестало буђење у току ноћи. Друго мјесто – апнеја (краткотрајни престанак дисања у току сна), до које долази усљед хркања, спавања на леђима и као посљедица алкохола. Синдром немирних ногу није толико честа појава, док се мјесечарење, које није толико чест проблем, појављује углавном код дјеце. Љекари кажу, здраве животне навике и хигијена спавања највише помаже у рјешавању проблема, али и да не требамо вјеровати апликацијама за мјерење квалитета сна јер не могу дати вјеродостојне податке.

"Имамо двије фазе сна – дубоки сан и рем фазу спавања. Дубоки сан је одговоран за консолидацију памћења и за физички опоравак, док рем фаза служи да се обраде емоције, расположење, информације, понашање, концентрација. Обе су подједнако важне, али ако се било која фаза сна наруши, ако се фазе не одвијају онако како треба, имамо поспану и уморну особу која има поремећај концентрације, расположења и понашања", каже Миљан Тешић, неуролог.

Психички проблеми, попут анксиозности и депресије, често се физички манифестују и доводе до проблема са спавањем. Инсомниа, губитак апетита, напетост, стезање у грудима, проблеми са пробавом, главобоља и вртоглавица, су често неки од симптома који се манифестују, а говоре да је неопходно потражити и психолошку помоћ. Љекари истичу да се лијекови за смирење и спавање не смију узимати на своју руку без консултација са љекаром јер направе још већи проблем, умјесто да га ријеше, а посљедице некад могу бити кобне.

"Ми стабилизујући њихово стање, побољшавајући њихово расположење, смањујући нервозу и напетост, долазимо до тога да су те особе мирније и сталоженије, и самим тим могу на вријеме лакше утонути у сан. У неким почетним фазама је потребно да се реагује са лијековима увече", каже Александар Пејић, психијатар.

Ако проблеми са спавањем нису озбиљнији, помоћ се може потражити и у апотеци. Фармацеути препоручују препарате на природној бази који могу помоћи код успављивања. Истичу да треба водити рачуна у које доба дана узимамо одређене лијекове. Неки аналгетици садрже кофеин који ће отежати улазак у сан, а исти ефекат имају и мултивитамини ако се узимају пред спавање.

"Најчешће препоручујемо нешто од препарата на природној бази, као што су чајеви и суплементи на бази матичњака и валеријане, или пасефлоре. Такође, од суплемената могу да се користе препарати магнезијума. Постоје разни облици магнезијума, али се најчешће користи магнезијум дисклицинад као облик који најбоље пролази у мождано ткиво и доводи до умирења и одржавања сна", каже Дијана Крагић, фармацеут.

За нормално функционисање организма неопходан је квалитетан сан. Оптимум је да спавамо између 7 и 9 сати. Најквалитетнији сан је између 23 и 6 часова. Пожељно је да увијек спавамо на истом мјесту, у прозрачној просторији без извора свјетла. Уколико имамо проблем са спавањем дуже од 3 до 4 недјеље, неопходно је потражити медицинску помоћ. Прва адреса је породични љекар који ће процијенити да ли је проблем неуролошки или психички.