Уморни сте чим отворите очи? Ово може бити знак озбиљних здравствених проблема

Иако би се могло помислити да су криве временске прилике, љекари истичу да то овога пута није случај. Умор који траје, упозоравају, може бити посљедица исцрпљености, али и први знак озбиљнијих здравствених проблема.

Према ријечима др Иване Стефановић, портпарола Завода за ургентну медицину Београд, најчешћи узрок умора јесте – сам умор.

"Претпостављам да имате напорне радне недјеље, прерано устајете, касно лијежете, много времена проводите за рачунаром и телефоном. То доводи до поремећаја сна и исцрпљености. Код већине здравих особа, разлог за умор је управо то – преоптерећеност и недостатак одмора", објашњава докторка за Блиц ТВ.

Иако се у већини случајева ради о обичном исцрпљивању организма, др Стефановић упозорава да умор не треба олако схватати.

Код жена, он може бити једини знак инфаркта миокарда или другог срчаног обољења.

"Умор који дуго траје мора да се испита. Код жена он често буде једини симптом срчаног проблема, а понекад и знак неког онколошког обољења. Не бих да плашим, али хронични умор никада не треба занемарити", наглашава докторка.

Осим физичке исцрпљености, узрок умора може бити и почетак вирусне инфекције.

"Често чујемо да се неко осјећа лоше, да му је све тешко, а да не може да дефинише зашто. Послије два-три дана појави се температура. Дакле, умор може бити продромални симптом болести, али и знак да смо прерано почели да радимо након прележане инфекције. Вирусне болести често прележимо „на ногама“, што додатно оптерећује срце и цијели организам", објашњава др Стефановић.

Регион

Хорор у Хрватској: Жена убила мужа?

За разлику од периода великих временских осцилација, тренутно стабилне температуре не би требало да буду узрок умора.

"Вријеме је сада прилично стабилно, нема екстремних промјена. Ако се адекватно обучемо, организму није потребна додатна енергија да би се прилагодио. Зато садашње исцрпљење не треба приписивати временским приликама", наводи докторка.

Докторка Стефановић подсећа да одмор није луксуз, већ потреба. Колико радимо – толико би требало и да се одмарамо.

"Ако цијеле недјеље радимо без предаха, морамо сједеће да одморимо. У супротном, разболићемо се. Одмор не подразумијева само спавање – то је и боравак у природи, шетња, удисање свјежег ваздуха, контакт са зеленим површинама. Паркови, ријеке, језера – све то доказано умањује стрес и помаже опоравку организма", каже др Стефановић.

Такође, препоручује да се два сата прије спавања избјегава гледање у екран, јер плаво свјетло омета природни ритам сна.

"Немојте претјеривати са кафама, избјегавајте јутарње напоре док је најхладније, нарочито ако имате срчано обољење. Шетајте по равном, а не узбрдо, и одмарајте када осјећате потребу. То није љеност, већ брига о себи", закључује докторка.