Никола Топић се отворио о борби с раком и тренирању током хемиотерапије: "Памтићу то до краја живота"

За 11 минута игре Никола Топић је забиљежио девет поена (3/4 за два, 1/2 за три), три скока и двије асистенције. Чим је ушао у игру постигао је четири брза поена, а онда је на старту четврте четвртине приредио мали шоу и подигао публику и саиграче на ноге.

Прошао је кроз најтежи период српски плејмејкер, побиједио је рак тестиса, претходно и тешку повреду лигамента кољена, а послије паузе од скоро двије године поново је на паркету и показује због чега га је Оклахома изабрала као 10. пика на НБА драфту прије двије године.

Сада је и по први пут стао пред новинаре после једне утакмице Оклахоме у НБА лиги.

Како су изгледале ове посљедње двије утакмице за тебе, не само да си први пут био на паркету у Оклахоми, већ си био и кључни фактор у побједи?

- У почетку је било прилично чудно. Полако поново хватам осјећај за игру. Био сам ван терена неко вријеме и било је баш необично вратити се. Ухватио сам себе како радим неке ствари које раније никад нисам радио. Било је прилично тешко да се прилагодим на то, али свака утакмица је била све боља. Прва у Г лиги, друга је била боља. Прва овде је била океј, друга боља. Мислим да ће бити само још боље.

У утакмици против Милвокија добио си овације када си ушао у игру и већ у првом нападу уписао асистенцију. Долазиш с репутацијом плејмејкера. Шта памтиш из тог тренутка, како си се осјећао?

- То је био невјероватан тренутак. Памтићу га до краја живота захваљујући навијачима. Сигурно ћу га памтити заувијек. Било је сјајно. А та асистенција… кренуо сам у продор, мислим да је Боби Портис био на мени, па сам једноставно прочитао ситуацију. Као и увијек, покушавам да доносим праве одлуке и читам одбрану. Џегер је био отворен, додао сам му лопту и, срећом, погодио је и то је било то.

Вечерас си био дио два веома важна налета ваше екипе који су донијели ову побједу. Шта је функционисало у тим тренуцима и помогло вам да направите разлику?

- Мислим да смо играли јако добру одбрану. Скакали смо добро, што нам је омогућило транзицију, у којој смо били сјајни. Онда смо долазили до добрих шутева, дијелили лопту. Било је прилично једноставно. Када помјерамо лопту, улазимо у рекет, скачемо и трчимо, са овим момцима је стварно лако играти.

Колико ти је значила подршка саиграча и цијеле организације током овог двогодишњег процеса?

- Много, наравно. Морам да захвалим цијелој организацији Тандера – од играча, преко стручног штаба, медицинског тима до управе. Сви су били огромна подршка током цијелог процеса. И наравно навијачи. На томе ћу им бити захвална до краја живота. Памтићу то заувијек и покушаћу да им се одужим на терену.

Поменуо си током Љетње лиге да си много научио о себи док си се опорављао од повреде предњих укрштених лигамената. Шта си научио о себи кроз овај посљедњи процес?

- Мислим да сам поново много научио о себи. Ситуација је била прилично необична, па научиш много о свом тијелу, о томе како реагује на различите ствари. Било је охрабрујуће то видјети и веома сам захвалан што сада стојим овдје и разговарам са вама. Рекао бих да је то најважније.

Можеш ли да говориш о "невидљивом раду" који си улагао да останеш спреман за терен, док си истовремено пролазио кроз хемотерапије и све то?

- Трудио сам се да будем што спремнији. Тренирао сам колико год сам могао, јер сам се тако осјећао боље, то је био једини разлог. Постоје и студије које показују да тренирање током тих терапија може да помогне, и мени је сигурно помогло.

Тек ти је друга утакмица, али дјеловао си веома самоувјерено. Да ли си се осјећао толико самоуверено како си изгледао?

- Не. Био сам нервозан. То ми је, изгледа, једна од јачих страна, да сакријем емоције. Била сам прилично нервозан, али сам дјеловао самоуверено.

Која је најтежа ствар? Практично ниси играо неколико година, а ово ти је друга НБА утакмица. Шта је највећа препрека?

- Рекао бих физичка игра. Много је другачије у односу на европску кошарку и Љетњу лигу у којој сам играо. Мислим да је то највећа ствар на коју ћу морати да се прилагодим - закључио је Никола Топић.

(Телеграф.рс)