Тренер посавјетовао Новаковог сина: ''Немој да будеш тенисер, критеријуми су нереални''

"Када Новак Ђоковић каже да жели да буде отац свом сину, а не његов тренер, он заправо погађа суштину највећег изазова сваког родитеља у спорту: знати гдје је граница. Већина родитеља је пређе, а да тога није ни свјесна. Прошле недјеље, у подкасту Пирса Моргана, Новак Ђоковић изговорио је нешто невјероватно мудро о свом сину, који има 'добре тениске гене' и велику страст према спорту: 'Желим да му будем отац. Не желим да му будем тренер'. И мислим да то треба да чује сваки родитељ чије се дијете бави спортом", поручио је Муратоглу.

Тешко је када ти је отац најбољи у историји

"Све што је Новак рекао има савршеног смисла. Када бих давао савјет његовом сину, никада му не бих препоручио да покуша да постане професионални тенисер. Не зато што није талентован, већ зато што је планина коју мора да се попне готово нереална. Роналдов син има исти проблем. Када ти је отац најбољи у историји, најбољи фудбалер свих времена, немогуће је да не изгледаш лошије у поређењу с њим. Зашто бирати пут на којем ће те поређење пратити сваког дана?", сматра Муратоглу.

Најважније је истиче, вјеровати и пружити подршку дјетету, преноси б92.

"Постоји милион начина да успијеш у животу, не само тенис — и не би то требало да кажем као тениски тренер, али истина је. Ако, ипак, Новаков син изабере овај пут, онда је Новакова филозофија потпуно исправна: пружити му 100% подршке. Вјеровати у њега. Бити уз њега. Али га не тренирати. Наравно, постоје изузеци — али управо зато се и зову изузеци. То је мисија сваког родитеља. Јер тренирање није исто што и подршка. Тренирање значи да и ти сам улазиш у арену. А већина родитеља који тренирају своју дјецу не раде то због дјеце, већ зато што желе да и сами буду дио приче. Али нису обучени за то. Немају дистанцу, искуство нити емотивну одвојеност која је потребна", каже амерички стручњак.

Срђан је у раној фази Новакове каријере био веома укључен

"Новак то зна боље од било кога. Његов отац је био изузетно укључен у почетку његове каријере. У једном тренутку, Новак је морао да му каже: 'Молим те, повуци се. Морам сам да се изградим као особа. Требаш ми као отац, не као тренер'. И ту све може да постане опасно. Када играч изгуби, а то се стално дешава, емотивна негативност се дијели. Нема тампон-зоне. То свакодневно оштећује однос. А веза између родитеља и дјетета је бескрајно важнија од било ког тениског резултата" каже Муратоглу и додаје да никад није тренирао своју дјецу:

"И сам сам то проживио: моја дјеца играју тенис и врло рано сам одлучио да их никада нећу тренирати. Не зато што не знам како, већ зато што то није оно што им треба од мене. Потребни су им емоционална стабилност, безусловна подршка и вјера. А Новак ће свом сину помоћи на други, далеко паметнији начин: тако што ће око њега изабрати праве људе. Најбоље тренере. Најбоље кондиционе стручњаке. Најбоље окружење. Јер он познаје овај спорт боље од свих — и баш тако може највише да помогне. На крају дана, улога родитеља у спорту је једноставна: бити сигурно мјесто — не извор притиска".