Ваздушни коридори Бањалуке под притиском урбанизације

Због блокирања природног струјања вјетрова, љетне врелине постају неподношљиве, јер густо изграђени објекти онемогућавају природно хлађење животног простора.

"Не само распоређеност и оријентисаност великих објеката и блокова, већ је јако важна и њихова висина у зависности од локације гђе су смјештени. Кад ставите све у негативан контекст небриге, добијате ситуацију коју ми имамо. Добијамо врела острва у којима имамо прегријавање до те мјере да не можемо да охладимо зграде", објашњава за АТВ Петар Гверо, шеф Катедре за термодинамику на Машинском факултету Универзитета у Бањалуци.

Иако се пораст температуре биљежи чак и на планинама, врелина је најосјетнија у градском језгру. Без адекватног планирања о којем струка говори, бетон и асфалт постају акумулатори топлоте.

"Имамо пораст који је чак и већи од пораста на глобалном нивоу, а то се највише осјећа управо у градским зонама гдје због веће количине бетона и асфалта у љетним мјесецима долази до стварања тзв. острва топлог ваздуха... гдје буде поприлично топло, не само у данима већ и у ноћним сатима", каже Милица Ђорђевић, метеоролог Хидрометеоролошког завода Републике Српске.

Стручњаци упозоравају, ништа боља ситуација није ни у зимским мјесецима. Грађане Бањалуке сваке зиме прати индекс загађености ваздуха који обара рекорде, а проблем није само у ономе што ложимо, већ и у ономе што градимо.

“Генерално, дијелови града који су најпроблематичнији су гдје имате велики број малих димњака и у принципу гдје се једноставно, захваљујући високим зградама и пренабијеној градњи, спречава циркулација", каже Гверо.

Бањалука се годинама “гуши у бетону” јер се регулациони планови праве без јасне визије и кровног документа. Како би се зауставила неповратна штета и како би Бањалука поново продисала, једино рјешење је хитан повратак струци и израда озбиљног урбанистичког плана.

Ипак, градоначелник највећег града Српске не слаже се са струком.

Између бетона који задржава топлоту, загађеног ваздуха и тишине институција које само пребацују одговорност, грађани остају заробљени у граду који све теже дише. А сам град Бањалука ризикује да изгуби оно најосновније: здраво и одрживо окружење за живот.

Раст броја високих зграда у градским језгрима не мијења само изглед Бањалуке, већ и микроклиму урбаних средина.

Струка упозорава – начин на који градимо може утицати на проток ваздуха и појачати осјећај спарине током љетних мјесеци.