Двије "тројке" овластиле саме себе да именују преговарача са ЕУ

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвојио је одлуку о формирање канцеларије и процедури именовања главног преговарача са ЕУ и његовог замјеника.

Ово је ипак политичка подвала двије "тројке" које у овом дому имају већину. Представнички дом првенствено не може сам себе овластити, а као друго, не може формирати никакву "државну" институцију. То је посао који спада у извршну надлежност Савјета министара. Једино шта може Представнички дом је да у форми иницијативе, закључка, препоруке позове Савјет министара да оснује нову институцију. Или, а то је кључно, може усвојити закон који предвиђа формирање неке институције. Али, опет би ударили у Дом народа без чије сагласности такав закон не би могао бити усвојен. Просто речено, не постоји законски оквир којим би Представнички дом могао заобићи Дом народа.

Због тога су и одустали од приједлога закона, па су у Представничком дому усвојили "одлуку".

Предлагачи из Тројке, СДС, ПДП, Листе за правду и ред, НЕС позвали су се на члан V.4. Устава БиХ који се односи на именовање Савјета министара који каже:

- Предсједништво ће именовати предсједавајућег Министарског савјета, који ступа на дужност пошто га потврди Представнички дом. Предсједавајући именује министра спољних послова, министра за спољну трговину и друге министре по потреби, а који ће ступити на дужност након што их потврди Представнички дом.

Дакле, они су се позвали на члан Устава БиХ који управо каже да Предсједништво БиХ именује, а Представнички дом потврђује, док су они све замислили другачије. Да би избјегли вето српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић, овластили су сами себе да чине нешто мимо устава.

Ситуација би се далеко лакше ријешила да су предложили закон умјесто тога. Али, и то је непроводиво. Такав закон, као и сваки други, треба да прође Дом народа гдје двије тројке немају поуздан механизам усвајања. Због тога су се и одлучили на јефтинију верзију одлуке.