Сумњив поступак набавке технологија "кочи" изборе: Хоће ли бити одгођени?

Први међу једнакима који позивају на одгађање су Бранко Блануша и Игор Црнадак, који све гласније упозоравају да без нових технологија нема избора.

Њихов став, подржан и од појединих политичких актера из ФБиХ, звучи као ултиматум упакован у бригу за демократију.

"Они не разумију да не постоји никаква технологија која може Републику Српску да угрози, наравно постоји ризик од тих софтвера који ће они да креирају заједно са Шмитом и том америчком агенцијом, али ево вријеме ће показати све, а оно што је вријеме показало јесте да Српска нема чланове ЦИК-а, већ има Шмитове послушнике", каже Сања Вулић, шеф Клуба посланика СНСД-а у ПД ПС БиХ.

Историја избора у БиХ показује изузетну досљедност. Чак ни највећи изазови нису успјели нарушити утврђени изборни ритам. Ни пандемија корона вируса, па ни поплаве нису биле довољан разлог да се помјери оно што је дјеловало као непомјерљиво – изборни датум.

"Четвртог маја морају бити као што је и наглашено, јасно сви наводи и по којим правилима, на основу чега и како ће се радити за изборе. Ово мени све личи на припрему неке велике крађе и неке велике преваре", каже Александар Радета, члан Републичке изборне комисије Републике Српске.

Једини изузетак био је недуго након краја рата, када је недостатак новца натјерао ЦИК да локалне изборе помјере са октобра на новембар. Дакле, ако природа и кризе нису могле зауставити изборе, може ли то сада технологија која тек треба да заживи?

"Треба се учинити све да се избори не одгоде, него да се нове технологије примјене како је то предвиђено изборним законом, али ако је то питање мјесец дана, не би требало бити спорно, али помјерање нпр. од годину дана било би апсолутно неприхватљиво", рекао је Шемсудин Мехмедовић, посланик СДА у ПД ПС БиХ.

Питање које лебди изнад свега није техничко, већ суштинско, а то је да ли се демократија може паузирати док се не “ажурира”? У политичкој игри гдје се често говори између редова, захтјев за одгађањем избора може звучати као борба за фер услове. Али исто тако може бити и покушај куповине времена.

"Захтјев за помјерање избора јесу онда индикатори неспремности политичких странака да уђу у изборну трку или нека процјена да ће лоше проћи на изборима", каже Драго Вуковић, аналитичар.

Ако ЦИК БиХ одлучи да не распише изборе у законском року, то неће бити само административна одлука. Биће то преседан који отвара врата новим правилима игре, гдје технологија не служи само да унаприједи процес, већ и да га редефинише.

И тако, док скенери још нису ни укључени, већ су успјели да промијене наратив. Избори 2026. можда неће бити запамћени по резултатима, већ по питању које су поставили - да ли је важније како гласамо, или да ли гласамо уопште? А да ли ће бити одгођени, још се не зна, јер се из ЦИК-а БиХ нико није удостојио да одговори на наша питања. За њих не постоји ни мејл, ни позив ни порука.