Аутор:
Андреа ЈаглицаКоментари:
0
Нема баш много објективних животних разлога за панику коју су у Босни и Херцеговини покренула рјешења којим је Агенција за заштиту личних података забранила Агенцији за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ и Управи за индиректно опорезивање БиХ да обрађују личне податке грађана с циљем квалификације електронских потписа.
Грађани ће, као и до сада, без проблема моћи да добију документе. Привредници ће, можда мало другачије, а можда и не, и даље моћи да подносе електронске пријаве за царине и ПДВ.
Већи разлог за бригу су покушаји проширења надлежности управних организација са суфиксом Босна и Херцеговина на штету изворних органа и стварних власника података грађана.
ИДДЕЕА нема право да додјељује електронски идентитет грађанима, односно да обрађује личне податке грађана како би издавала потврде за електронско потписивање јер за то, осим у случају издавања идентификационих докумената – немају законски основ. Такође, Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ дужна је, према Рјешењу Агенције за заштиту личних података, да избрише све личне податке грађана БиХ које су прикупили у фази тестирања система електронског идентитета грађана. ИДДЕЕА нема ваљани правни основ за обраду личних података с циљем издавања квалификованих електронских потврда у односу на Закон о Агенцији и Закон о електронском потпису, наведено је у Рјешењу.
Додатно, Закон о електронском потпису прекршен је кад је ИДДЕЕА уписана у Регистар овјерилаца Министарства комуникација и транспорта БиХ. Федерални медији преносе да ИДДЕЕА спрема тужбу пред Судом БиХ, иако је рјешење Агенције за заштиту личних података посљедица низа спорова које су већ изгубили управо пред Судом БиХ по овом питању. Позивају се на Закон о електронском потпису, за који тумаче надлежност Министарства транспорта и комуникација за надзор и акредитацију повјерилаца електронских потписа.
Рјешење Агенције за заштиту података односи се на све осим на дигиталне потписе приликом издавања личних карата и пасоша. Све у вези с издавањем личних докумената остаје као и до сада. Грађани ни у једном тренутку неће осјетити проблем, јер МУП Српске наставља да ради посао као и до сада. Проблеми се дешавају на другом, политичком нивоу покушаја отимања, проширења и измишљања надлежности ИДДЕЕА-е.
"Јасно је шта је њихова надлежност, јасно је дефинисано, 100 пута речено, са стране Републике Српске, ми смо били од почетка конструктивни, али вам понављам једну ствар, нећете узети ниједну надлежност која је надлежност МУП-а Републике Српске и генерално надлежност Републике Српске. – Хоће ли то сада на неки начин утицати на издавање? – Неће, неће, рекао сам вам, неће због тога што овај наш дио је радио свој посао како треба и ми ни на један начин нисмо угрозили ни сигурност података. Знате, ИДДЕА, од почетка се зна шта је њен задатак – њен задатак јесте да штампа документа, а ми радимо сав остали посао и то, наравно, није било упитно све ове године до тренутка када је неко кроз дигитализацију електронски потпис покушао да нападне електронски суверенитет институција Републике Српске", казао је министар унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир.
Проблем с покушајима Алмира Бадњевића да скупља и обрађује личне податке грађана како би им ИДДЕЕА квалификовала електронске потписе није новост. Траје већ двије године, колико та Агенција излази из законом прописаних надлежности, каже бивши делегат у Дому народа Парламента БиХ, Сњежана Бурсаћ Новаковић, која све то вријеме упозорава на злоупотребе у ИДДЕЕА-и.
Агенција за заштиту личних података забранила је и Управи за индиректно опорезивање БиХ да обрађује личне податке како би издавала електронске потврде за електронско потписивање. ИДДЕЕА и у свом саопштењу иде изван својих надлежности - више простора и покушаја аргумената против рјешења Агенције за заштиту личних података посветили су проблему електронских потписа у односу на Управу за индиректно опорезивање БиХ него забрани сопствене обраде података.
"Један од најважнијих таквих процеса јесте и систем електронских пријава Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, кроз који порески обвезници свакодневно подносе ПДВ пријаве, царинске декларације и друге фискалне акте. Кроз тај систем држава сваког мјесеца уредно остварује више од 800 милиона конвертибилних марака јавних прихода, што јасно показује колико је континуитет тог система важан за финансијску стабилност државе. То су средства из којих се финансирају плате запослених у јавном сектору, пензиони фондови, здравствени систем, социјална давања и друге основне функције државе", навела је ИДДЕА у саопштењу.
Из Управе за индиректно опорезивање данас само кратка информације да ће покренути поступак пред Судом БиХ за поништење рјешења Агенције за заштиту личних података. Хитно ће тражити од Суда и одгоду извршења рјешења, с обзиром на, како кажу, посљедице које би оваква одлука могла да произведе.
А док политичке и интересне групе манипулишу причом о платама, пензијама, здравственом систему и социјалним давањима, и прогнозирају да ће због рјешења Агенције за заштиту личних података колабирати сви државни буџети и цијели фискални систем БиХ, а поједини привредници се питају како ће до 10. јула поднијети пријаве за царине и ПДВ, прећутано је да је Управа за индиректно опорезивање тек средином 2023. године увела обавезу потписивања електронских пријава употребом квалификоване електронске потврде, која је замијенила ручни потпис и печат. Пуних пет година прије тога, без икаквих значајних проблема за фискални систем у БиХ и јавне приходе, ПДВ и царинске пријаве подносиле су се електронски - без електронског потписа. Узгред буди речено, дио фирми и данас пријаве царина и ПДВ-а подносе електронски – без електронског потписа.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
20
22
20
17
20
13
20
10
20
06
Тренутно на програму