Коме ће ЦИК дати посао увођења нових изборних технологија: Стигле четири понуде на тендер

Тачна понуда износи 57.707.261 марку без ПДВ-а, што није ни 70% износа од 83 милиона и 200 хиљада марака, колико је ЦИК у објави овог тендера предвидио за набавку у нето износу. Уколико цјеновно најповољнија понуда буде прихваћена, при чему цијена и законски и према тендеру мора да чини највећи дио одлуке о избору, понуђач ће буџету БиХ уштедјети скоро 30 милиона марака у бруто износу.

То би могле да буду дивне вијести за грађане БиХ да нису лајтмотив који маскира, иако ни понуђач још није изабран, већ једну од најконтроверзнијих набавки у БиХ у новије вријеме.

Нема кумулативно довољно стручног, објективног, храброг и вољног стручњака за јавне набавке у БиХ - или бар ми до њега нисмо успјели да дођемо - да коментарише набавку ЦИК-а БиХ која је највећу подршку у својој држави добила – не од свог Представничког дома, не од Савјета министара, ни од грађана, него од, како су сами чланови ЦИК-а навели, дијела међународне заједнице. Коме није јасно на кога се то односи, није му ни намијењено. И, ма колико дјеловало нерационално, нереално, тржишно немогуће и, колоквијално најблаже речено, чудно да неко понуди да вам нешто прода за 30 милиона марака мање него што сте то планирали да платите, у црно-бијелој верзији законског оквира јавних набавки БиХ још нема ништа спорно.

Па ипак, неприродно ниска цијена третирана је Законом о јавним набавкама, гдје је чланом 66 прописано да ће Уговорни орган писмено од понуђача захтијевати да образложи понуђену цијену, у случају да оцијени да је понуђена цијена неприродно ниска. Законом није прецизирано да ли је неприродно ниска цијена 10% нижа од процијењеног финансијског оквира набавке, 90% нижа или тачно 30,64 одсто нижа у односу на оно што је ЦИК прописао у тендеру. Међутим, прописано је чланом 17. Упутства за припрему модела тендерске документације и понуда.

"Упутство за припрему модела тендерске документације и понуда Агенције за јавне набавке Босне и Херцеговине – члан 17, тачка (7)

Уговорни орган обавезно од понуђача тражи објашњење цијене понуде ако су испуњени сљедећи услови:

а)цијена понуде је за више од 50% нижа од просјечне цијене преосталих прихватљивих понуда, уколико су примљене најмање три прихватљиве понуде, или

б)цијена понуде је за више од 20% нижа од цијене другорангиране прихватљиве понуде.

Најнижа понуђена цијена нижа је од просјечне цијене преосталих понуда за 33%, али, према упутству, постоји основа да ЦИК од најповољнијег понуђача тражи образложење у складу са законом и упутством, јер је сљедећа цјеновно најбоља понуда око 74 и по милиона марака, у прецизним износима за 22,57% мања.

Ту расплет специфичне предизборне технолошке саге постаје још драматичнији, јер је ту другу најповољнију понуду предала сарајевска испостава „Смартматика“, иначе мултинационалног гиганта за изборне технологије, који се претходно жалио да је оквирни износ набавке који је ЦИК првобитно одредио пренизак за оно што се тражи од понуђача.

Прва процијењена укупна вриједност уговора без ПДВ-а била је 75 милиона и 200 хиљада, а управо након жалбе Смартматика, ЦИК је обим уговора подигао на 83 милиона и 200 хиљада. Разлика је само у томе што се тада жалило друго правно лице - Смартматик интернешнел холдинг, регистрован у Амстердаму.

Изјашњење ЦИК БиХ на жалбу „Смартматиц Интернатионал“ – из Рјешења Канцеларије за разматрање жалби БиХ од 18. децембра 2025. године

"Обзиром на комплексност набавке, предмет и обим, али и специфичност, уговорни орган је поновно извршио провјеру процијењене вриједности узимајући у обзир све ставке предмета набавке те податке које је прикупио током процеса истраживања тржишта, те имајући у виду износ финансијских средстава обезбијеђених у буџету уговорног органа, утврдио да је потребно процијењену вриједност набавке од 75.200.000 КМ без ПДВ-а повећати на износ од 83.200.000,00 КМ без ПДВ… Уговорни орган је неспорно утврдио да је овим повећањем процијењена вриједност иста у складу са захтјевима тржишта у односу на предмет набавке."

Четрдесет шест дана након коначног рјешења Канцеларије за жалбе БиХ по питању Смартматикових примједби на тендерску документацију на адресу Данијела Озме 7, у сједиште Централне изборне комисије БиХ, у 1 и 25 поподне – 35 минута прије истека рока за достављање понуда, Смартматик је лично доставио понуду с попустом – нешто мању од првобитно дефинисаних 75 милиона марака. Најзанимљивија и – убрзо ће се испоставити најповољнија - понуда на тендер, вриједна тек нешто више од 57 и по милиона марака стигла је 40 минута раније.

Такође је донесена лично, а донијели су је представници регионалне компаније за информационе технологије са сједиштем у Бањалуци – фирма Планет Софт.

Једна такорећи врхунска понуда која се тешко одбија, поред изузетно повољне цијене, нуди и невјероватан рок испоруке до 90 дана, у односу на другу најбољу понуду с роком испоруке од 139 дана. Једнаку, ако не и већу пажњу од понуде привукао је понуђач. Ради се о фирми у сувласништву Ведрана Јарића лично и „Арагоста инвеста“, фирме у 100% власништву Вељка Јарића.

Па ипак, ма колико презиме Јарић због својих пословних достигнућа било занимљиво домаћој јавности, највећу пажњу привукло је једно друго име и презиме. Планет Софт почетком октобра 2022. године с поносом је представио новог члана управе - Игора Радојичића. Двадесет мјесеци касније Радојичић је на друштвеним мрежама објавио да више није „чиф оперејтинг офисер“ Планет Софта, али да то не значи да више није дио тима.

"Због поновног политичког ангажмана на челу Независног покрета "Својим путем", који ће учествовати на локалним изборима у октобру 2024. године, повукао сам се са дужности члана Управе (ЦОО) Планет Софт Групе. Остајем посвећен даљем напретку Планет Софта на другим пословима и задацима", навео је Радојичић 3. јуна 2024. године.

Послови и задаци фирме коју ће Централна изборна комисија БиХ изабрати да јој испоручи опрему, знање и логистику у вези с увођењем нових изборних технологија подразумијевају испоруку хардвера, софтвера и обуку људи, али могу да значе и потпун приступ сваком биометријском податку сваког пунољетног држављанина БиХ и сваког испуњеног гласачког листића на изборима.