Мистериозни нестанак дјечака са обале Босне: Нада која живи 40 година

Ален Бјелошевић, четворогодишњи дјечак из Зенице, нестао је 6. априла 1986. године док се играо на обали ријеке Босне. Иако је ријека била плитка, а десетак рибара присутно, нико није приметио тренутак нестанка.

Кроз архивске податке, визуелне реконструкције и сведочења породице, покушава се схватити шта се могло догодити тог дана. Видео садржи аутентичне визуелне приказе насеља Билмишће, ријеке Босне, као и фото-робот могућег изгледа Алена данас, пише портал Радио Сарајево.

Био је то недјељни, сунчан прољећни дан у насељу Билмишће. Четворогодишњи Ален Бјелошевић играо се на обали Босне са старијим братом Аднаном и још неколико вршњака. Парадокс ове приче је што ријека тада није била пуста. На њој је било десетак рибара, међу којима и Аленов отац Тахир са својим братом Шерифом. Сви су били ту, у кругу од тридесет метара од куће.

Око 12.30, Аднан се на тренутак одвојио од Алена и кренуо у кућу да од мајке Лејле узме кришку хљеба за обојицу. Задржао се кратко, можда свега тридесетак секунди. Када је изашао на улицу, Алена више није било.

Потрага је почела одмах. Отац, рођак и брат кренули су низводно према мосту који је тада био у реконструкцији. Тамо су затекли несвакидашњи призор: један од тридесетак радника држао је у рукама Аленову нову лопту. Радник им је рекао да је лопту извадио из воде само неколико тренутака раније.

Свијет

Берлин више неће слати "патриоте" Украјини

Могућност да се дјечак утопио породица и стручњаци су одмах одбацили. Ријека је тог дана била толико плитка да би је Ален могао прегазити, а немогуће је да ниједан од присутних рибара не би примјетио дијете у води. Рониоци су данима претраживали сваки центиметар корита, али нису пронашли апсолутно ништа.

Ален је био изузетно комуникативан и радознао дјечак. Знао је своје име, имена родитеља и гдје станује. Породица вјерује да је неко искористио тих тридесет секунди Аднановог одсуства, пришао Алену и једноставно га одвео. Постоји нада да Ален и данас живи негдје у иностранству, можда под другим именом, несвјестан свог поријекла.

Али постоји један непобитан знак који може открити истину: Ален има специфичну ресицу десног уха која није потпуно срасла и разликује се од левог за око један центиметар. Његова сестра Ламија, која се родила тек након његовог нестанка, одрасла је уз празно место за столом и приче о брату којег никада није упознала. Она данас води ову потрагу, поручујући брату:

"Ти си нестао, ја сам се родила. Моја жеља да те упознам никада неће проћи."

Године 2018. стручњаци су израдили фото-робот како би Ален могао изгледати као одрасла особа. Објављивање је пробудило наду уз поруку: "Ја овог лика знам." Свака нова информација враћа стари бол, али и снагу да се не одустане.

Случај Алена Бјелошевића није само стари полицијски досије. То је подсјетник на крхкост сигурности и снагу породице која одбија да прихвати тишину. Ако сте осамдесетих година боравили у Зеници, или ако препознајете особу са фото-робота - проговорите. Можда Ален управо сада гледа овај видео. Можда сте то баш ви. Подијелите ову причу. Јер нада у Билимишћу никада није умрла, преноси радиосарајево.