Нарушава ли Уставни суд Устав БиХ? Ћеман навршио 70, а и даље предсједава

Најновији примјер је Мирсад Ћеман, који је у децембру прошле године напунио 70 година, али судом и даље предсједава. И, не омета се. Тако неуставни предсједник највише правосудне институције у БиХ одлучују шта је уставно, а шта не. И, то све позивајући се на интерни Правилник суда, који не може бити изнад Устава.

"Он је 2. 12. фактички пензионер. Ту нема расправе. То је уставна норма. Захваљујући тим правилима, он је наставио да ради и чак је учествовао у доношењу ове одлуке о неуставности Владе. Сам Уставни суд доводи себе у позицију да говори о уставности, а он крши Устав, односно он је потпуно неуставан", каже Љубинко Митровић, универзитетски професор и доктор правних наука.

У Уставу је записано и да су Општа начела Међународног права саставни дио правног поретка БиХ. Једно од њих је забрана увођења протектората, што, најједноставније речено значи да ОХР нема никакво право да намеће законе у БиХ и влада том земљом. Међутим, Уставни суд је прије 25 година донио своје правило по којем је то могуће и такав повреда Устава није забиљежена у историји БиХ. Рекао је ово Милан Благојевић гостујући на Федералној телевизији.

"Ево, посљедњи пут у предмету против Милорада Додика. Није битно сада да ли се ради о њему или о неком другом, дa ли се мени допада Милорад или не. Ја своје емоције искључујем. Човјек је осуђен уз образложење да је Шмит наводно високи представник, а није, и да је кривично дјело ако се не поштује одлука ОХР-а. То је пораз државе БиХ", каже Милан Благојевић, професор уставног права.

У свакој демократској држави, само надлежне институције могу бити уставотворци и законодавци. Не може појединац, а поготовo странац доносити законе, јасни су правници.

"Уколико се настави тихи, прикривени ревизиони поступак и Устава и Закона и других важних аката. Уколико се не зауставе процедуре субјеката Међународне заједнице, у првом реду високог представника, опстанак БиХ као државе биће озбиљно доведен у питање", рекао је Миле Дмичић, професор уставног права.

Право, овдје, јасно је, одавно не станује, јер га, по тврдњама наших саговорника не поштују они који би правду требало да дијеле. Али, не селективно, већ поштујући све правне и моралне постулате.