Посљедњи попис становништва био је 2013. године, хоће ли бити новог?

Стандарди предвиђају да се попис становништва одржава крајем једне или прве године наредне деценије. Званичне процјене су да је БиХ од 2013. године изгубила око 130 хиљада људи само по основу негативног природног прираштаја. Попис становништва није само бројање људи, већ битан друштвени процес, сматра струка. Његов циљ је да пружи тачне, свеобухватне и ажурне податке о становништву. На основу тих података формирају се буџети, развојне стратегије и друштвене реформе.

"Ако не познајемо њихове структуре, старосну, полну, образовну, струку у погледу активности становништва, да ли је ријеч о запосленим или незапосленим лицима, њихових економских параметара", каже Александар Чавић, демограф.

Попис становништва би омогућио формирање регистра становништва као важне базе.

"Који би обједињавао 2 подрегистра, један је регистар уобичајеног становништва које насељава једну територију и други који би релаксирао с једне стране унутрашње политичке прилике, али и да би имали податке који су врло значајни за нас, регистар исељеника", каже Чавић.

U овом тренутку нема активности на реализацији пописа становништва, тврде из републичког Завода за статистику.

"Разлог томе јесте што статистичке институције сада интензивно раде на реализацији пописа пољопривреде који на овим просторима није реализован још од периода бивше Југославије, тачније од 1960. године", каже Огњен Игњић, Завод за статистику Републике Српске.

Попис становништва један је од основних претпоставки уређења државе и анализе стања, поручује социолог Вуковић. Типичан примјер пропасти једне државе као што је БиХ јесте одупирање попису.

"Не само броја становника, структуре социјалне, образовне, него и преглед свих осталих елемената привредног развоја, ресурса и тако даље. Ја мислим да попис мора да се одржава увијек у оним периодима када је то потребно, када налажу закони, а све остало је пут у једну потпуну конфузију државе и друштва", каже социолог Драго Вуковић.

Док већина европских земаља редовно ажурира податке о броју становника, БиХ се и даље ослања на резултате пописа старог више од деценије. Без нових података тешко је планирати развој, јавне политике и економске мјере, па питање новог пописа остаје не само статистичко, већ и политичко које чека одговор.

(Марко Гаврић/АТВ)