Технологије за изборе или рецепт за хаос? Тендер од 90 милиона још без рјешења

Такав један од почетка се реализује траљаво до никако и зове се увођење специфичних изборних технологија у изборни процес БиХ. У новој епизоди Централна изборна комисија касни с избором најповољнијег понуђача.

Четрдесет дана након отварања понуда још није изабран добављач који би требало да испоручи опрему за скенирање гласачких листића и биометријску идентификацију бирача, те обучи људе за увођење нових изборних технологија у изборни процес БиХ.

Предсједник ЦИК-а за АТВ каже да избор очекује сљедеће седмице.

"Наша комисија која ради, ради сваки дан по 10 сати. Имамо спољне сараднике, још нисмо завршили. Једино је то. Надамо се да ћемо сљедеће седмице имати изабраног понуђача, па на то иду жалбе", истакао је предсједник Централне изборне комисије БиХ Јован Калаба.

План пројекта, али и тендерски услов је увођење нових технологија већ од општих избора у октобру ове године. Калаба признаје – каснимо, али има наде.

"Очекујете ли да ће се то стићи до ових избора? Ух... Па, то је претешко питање. Ми очекујемо да ћемо стићи. Кажем вам, не могу вам ја сад предвиђати ситуацију, шта ће бити, шта ће се десити. Ми се надамо, каснимо већ, али надамо се да ћемо стићи. Али такве су процедуре. Ми кога год да изаберемо, биће жалбе. Морамо чекати онда да се те жалбе ријеше. Не могу вам ништа. Мислим... Немам конкретног никаквог одговора. У том је проблем", додаје Калаба.

Обуке, тренинзи, чак и прве испоруке већ је требало да се десе према временском оквиру прописаном у тендерској документацији. Жалбе на документацију пролонгирале су и достављање понуда, рјешавање очекиваних жалби на избор понуђача може трајати много дуже. А деведесетмилионски тендер тек је врх леденог бријега. Како ће све изгледати у пракси више не могу да замисле ни они који су се мало боље и мало раније спремали за тај посао. Додатно, а можда и најважније, БиХ још нема законски оквир за увођење нових технологија у изборе.

"Ту се више не зна ко пије, ко плаћа. Има минимално четири-пет различитих верзија измјена Изборног закона тренутно у процедури, која свака рјешава различито питање на различит начин. Међутим, ми нажалост живимо у таквом простору, да не кажем у таквој земљи, гдје је апсолутно небитно шта се дешава у Парламентарној процедури када постоји неки странац који се појави ниоткуд и он мисли да он може да рјешава те ствари и да намеће законе", казао је делегат у Дому народа ПС БиХ Радован Ковачевић.

Нема консензуса, чак ни потребне већине на оба нивоа, ни за једну верзију предложених измјена Изборног закона које су тренутно у парламентарној процедури у БиХ. Разлог су опструкције неких странака, каже један од предлагача, иако признаје - нису се посебно консултовали с другим странкама кад су предлагали измјене.

"Постоје оспоравања од стране појединих политичких субјеката о самом саставу изборне комисије. Некад раније су чланови ИК мало више одговарали предсједницима појединих странкама, па није на њих било приговора. Овај пут се ту ситуација промијенила", тврди посланик СДА у Представничком дому ПС БиХ Един Рамић.

Легитимитет чланова Централне изборне комисије први је проблем увођења специфичних изборних технологија, каже Александар Радета који за више од 25 година бављења изборним процесима није свједочио сличним изазовима за демократију какав је начин на који се покушавају увести нове технологије.

"Имамо чланове Изборне комисије који су стекли услове за пензију, који по нашим законима БиХ не могу више бити ту гдје јесу, али су остављени да би завршили овај пројекат око куповине тих технологија изборних и који би успоставили власт у Републици Српској, а која одговара неким другим интересним круговима, а не народу ни БиХ, а поготово Републике Српске", изјавила је члан Републичке изборне комисије Републике Српске Александар Радета.

Неком ко није имао увид у тендерску документацију, досадашње жалбе и рјешења по жалбама, помјерање рока за доставу понуда, записник о понудама, кашњење у одлуци о избору понуђача и све што прати 90 милиона марака и скоро 3 и по милиона бирача тежак пројекат, могло би да буде жао и тендерске комисије у овом предмету и Централне изборне комисије БиХ. Један од чланова ЦИК-а у једном се тренутку пожалио да ЦИК нема подршку никога осим дијела међународне заједнице. Рамић сугерише да је та подршка требало да буде и већа.

"Мислим да међународна заједница, уколико је жељела добро у БиХ, онда се требала мало бавити више Изборним законом", додаје посланик СДА у Представничком дому ПС БиХ Един Рамић.

Ево, можда је рјешење у томе да Кристијан Шмит неком сљедећом одлуком изабере и најбољег понуђача специфичних изборних технологија и још једном измијени изборни закон. Или, да скрати муке свима, можда да једноставно устоличи кога хоће на власти. Неком ко зна нешто више о подршци дијела међународне заједнице ЦИК-у такође је можда жао Централне изборне комисије и притиска који трпе са свих страна. Али кога је то више брига. Понекад је позив на сопствену савјест најбољи избор, макар и када не дјелује као да има избора, макар биле у питању и изборне технологије.