Адитиви у храни "пале ватру" у цријевима: Од ових намирница из маркета нема горих, а купујемо их стално

У нашем телу функционише огромна заједница трилиона микроорганизама, позната као микробиом, која утиче на бројне аспекте здравља. Како за "Би-Би-Си" објашњава Мелиса Лејн, стручњак за епидемиологију и исхрану са Универзитета Дикин, разноврсност цревних бактерија може се упоредити са разноликом шумом - што је богатија, то је отпорнија на поремећаје.

Наука већ дуго потврђује да је здрав и разноврстан микробиом кључан за опште благостање, јер утиче, између осталог, на расположење, метаболизам и рад мозга. Мала разноврсност бактерија повезује се са проблемима са сном, лошијим стањем цријева и појачаним упалама, док већа разноврсност може да допринесе дужем животу.

Штетни адитиви у храни

Намирнице које свакодневно конзумирамо, могу да наруше овај екосистем. Посебно је високо прерађена храна повезана са поремећајима микробиома, а томе могу да допринесу бројни адитиви попут емулгатора, вјештачких заслађивача и боја.

Листа састојака многих производа из продавнице показује колико су ове супстанце честе - побољшавају укус, текстуру, конзистенцију и продужавају трајност. Емулгатори, који омогућавају мешање воде и масти, заслужни су, на примјер, за кремасту структуру сладоледа или дуготрајну мекоћу пецива. Процене показују да се налазе у око половини производа доступних у британским супермаркетима.

Ипак, истраживања сугеришу да неки од ових адитива могу негативно да утичу на микробиом и повезани су са већим ризиком од болести црева, попут инфламаторних болести црева (ИБД), синдрома иритабилног црева (ИБС) или рака дебелог цријева.

Једите разноврсно и свјеже

Упркос растућој забринутости, не постоје званичне препоруке за избегавање емулгатора. Разлог је то што постоји велики број различитих адитива, а научници још увијек не знају тачно који су најпроблематичнији или да ли је управо њихова комбинација најштетнија. Лабораторијска истраживања показују да комбинације популарних адитива могу да појачају оштећење ћелија.

Осим самих састојака, важан је и степен прераде хране. У једном истраживању, Мелиса Лејн показала је да исхрана богата високо прерађеним производима доводи до смањења разноврсности микробиома, иако су упоређиване дијете имале сличну нутритивну и калоријску вриједност. Особе које су јеле свјежа, минимално прерађена јела имале су разноврснију цревну флору и мање пробавних тегоба.

Научници такође истичу да је високо прерађена храна често сиромашна хранљивим материјама попут влакана и полифенола, који подржавају здравље цријева и имају противупално дејство.

Стручњаци савјетују да, кад год је могуће, кувамо од основних, свежих намирница. Потпуно избјегавање високо прерађене хране није реално, али је важно водити рачуна о избалансираној исхрани и чешће бирати непрерађене производе, нарочито када су у питању грицкалице које често чине значајан део дневног уноса калорија.

На крају, најједноставније правило остаје и најбоље - што више свеже и природне хране у исхрани, то боље за наше здравље и за микроорганизме који живе у нашим цријевима.

(Мондо)