За шта се вјерници моле Светом Власилију?

Свети Власије био је хришћански епископ који је живио крајем 3. и почетком 4. вијека. У народу је остао упамћен као благ, кротак и богобојажљив човјек, али и као неко ко је имао храбрости да устане против неправде.

Био је епископ Севастије, града у којем је тада живјело мало хришћана. Упркос томе, вјерници су у њему видјели узор и ослонац.

Прогон хришћана и страдање светитеља

Током великог прогона хришћана крајем 3. вијека, мучитељи су стигли и до Севастије. Свети Власије није напустио свој народ – храбрио је вјернике, посјећивао их у тамницама и остао уз њих до посљедњег тренутка.

Када је град остао без хришћана, јер су једни убијени, а други приморани на бјекство, светитељ се повукао у планину и посветио молитви.

Предање каже да су га дивље звијери чувале и да су се поред њега понашале питомо.

Чуда Светог Власија

Према легенди, Свети Власије је на путу до суђења учинио неколико чуда. Излијечио је болесног дјечака и спасао домаће животиње од вукова.

Након тешких мучења, погубљен је 316. године.

Обичаји и вјеровања на Власовдан

У народној традицији, Свети Власије се сматра заштитником стоке и чуваром домаћих животиња. Вјерници му се моле за здравље и напредак стада, али и за заштиту од звијери.

У појединим крајевима Србије вјерује се да на Власовдан не треба радити са стоком – не упрежу се животиње нити се обављају тешки послови са њима како се светитељ не би увриједио.

Животињама се често дају додатне порције хране, а празник се обиљежава у духу радости и захвалности.

Светитељ и народна вјеровања

Култ Светог Власија у народу се дјелимично повезује са старословенским вјеровањима и богом Велесом, заштитником стоке.

На Западу се Свети Власије поштује и као заштитник од болести грла.

Народно вјеровање каже: ако вам је животиња некада спасла живот, сматрало се да је то учињено уз помоћ Светог Власија. Зато вјерници на овај дан одлазе у цркву и пале свијећу у част светитеља.