Ако данас урадите ову једну ствар, навући ћете гњев Илије Громовника

Његов празник пада 2. августа, у периоду највећих љетњих врућина и суша, због чега је народ кроз вијекове управо за њега везивао моћ над кишом, олујама, громовима и временским приликама.

Свети Илија, односно Илија Тесвићанин, био је старозавјетни пророк који је живио у 9. вијеку прије нове ере на простору тадашњег Израела. Рођен је у Тесвиту, због чега је добио име Илија Тесвићанин. Према предању, када се родио, његов отац Савах видио је анђеле Божије око дјетета који га повијају огњем и хране пламеном, што је протумачено као предзнак његове огњене силе и посебне улоге коју ће имати у Божијем плану.

Још од младости Илија је живот посветио молитви и богомислију. Често се повлачио у пустињу, гдје је у тишини размишљао и молио се. У Старом завјету описан је као непоколебљиви пророк који се супротстављао неправди и невјерству, посебно израелском цару Ахаву и његовој жени Језавељи, који су напустили вјеру у Бога и окренули се другим божанствима.

Према предању, Свети Илија је због тога пророковао велику сушу која је трајала три године и шест мјесеци, а својим чудесима доказивао је Божију моћ. Вјерује се да је призвао огањ са неба, умножио брашно и уље у дому сиромашне удовице из Сарепте и чак васкрсао њеног сина. Због своје вјере, храбрости и чуда која му се приписују, постао је један од највећих пророка у хришћанству.

Свети Илија и његове сестре: Огњена и Блага Марија

Према народном предању, Свети Илија Громовник имао је двије сестре – старију Благу Марију и млађу Огњену Марију. У народној традицији се вјерује да је Илија господар громова, Огњена Марија огња, док Блага Марија распирује вјетрове.

Посебно мјесто у предању заузима вјеровање да Свети Илија није умро, већ да се жив вазнио на небо у пламеним кочијама које су вукли огњени коњи. Због тога се на многим иконама приказује управо у тој сцени. Народ вјерује да када се чује грмљавина, заправо тутње његове кочије док пролази небом.

Сматра се да је преласком српског народа на хришћанство Светом Илији приписана и улога старословенског бога Перуна, господара громова и муња. Због тога је добио и надимак Громовник, а бројни обичаји који се данас везују за Илиндан имају коријене у старим народним вјеровањима.

Зашто се на Светог Илију не ради и шта се вјерује о громовима

Свети Илија пада у најтоплији и најсушнији период године, па је у народу остало вјеровање да управо он одређује када ће пасти киша, а када ће наступити сушни период. Због тога се у многим крајевима и данас поштује обичај да се на Илиндан не ради у пољу, виноградима и кући, како се не би изазвао гњев светитеља.

Домаћини избјегавају да косе, жању и обављају тешке пољопривредне послове, јер постоји вјеровање да би гром могао да уништи усјеве. Такође се сматра да на овај дан не треба започињати велике послове, већ празник треба провести у миру и молитви.

Република Српска

Додик: Оно чему тежимо је да вјера и црква имају значај и живе у народу

Када на Светог Илију сијевају муње и ударају громови, народ каже да светац гађа ђаволе који се крију по земљи. Постоји и вјеровање да се не треба крстити током грмљавине, јер би се ђаво могао сакрити под крст у који гром неће ударити. Такође, према старом вјеровању, треба обратити пажњу на мјесто гдје гром удари, јер се сматрало да се управо ту крије нечастиви.

Уз Светог Илију везује се и позната народна изрека: "Од Светог Илије, сунце све милије", којом се поручује да љето полако пролази, дани постају краћи, а јутра свјежија.

Мед на Илиндан за здравље и срећу

Један од најпознатијих обичаја за Светог Илију јесте узимање меда. Народ вјерује да мед који се вади из кошница управо на Илиндан има посебну љековитост и да доноси здравље током цијеле године.

У појединим крајевима постоји обичај да мајке дјеци намажу образе медом како би била здрава, весела и румена. Вјерује се и да овај обичај доноси радост и благостање у дом.

На овај празник многи вјерници одлазе у цркву, пале свијеће и моле се Светом Илији, а у бројним мјестима организују се вашари, сабори и црквене славе. Илиндан је често прилика да се окупе породица, пријатељи и људи из краја.

Свети Илија се слави и као крсна слава, али се за разлику од многих других слава не припрема жито, јер постоји вјеровање да је овај светитељ и даље жив, пошто се према предању вазнео на небо.

Бројна вјеровања која се чувају вијековима

За Илиндан се везују и различита народна предсказања. Ако на овај дан грми, вјерује се да ће род ораха и љешника бити слаб. Уколико падне блага киша, народ то сматра добрим знаком и вјерује да најављује плодну годину.

Постоји и старо вјеровање да послије Светог Илије не би требало купати се у ријекама и језерима нити залазити у дубоку воду, јер се сматрало да вода тада почиње да буде хладнија и опаснија. У народу се говорило да вода након Илиндана "дозива своје жртве".

Такође се вјерује да на овај празник треба избјегавати свађе, љутњу и тешке ријечи, јер се сматра да мир у дому доноси срећу и благостање.

Без обзира на то да ли се народна вјеровања посматрају као дио традиције или духовног насљеђа, Свети Илија Громовник и данас заузима посебно мјесто у животу православних вјерника. Његово име вијековима се изговара са поштовањем, а Илиндан остаје један од празника који повезује вјеру, обичаје и богату народну традицију, преноси Курир.