Десето јубиларно дружење Марковића "Заједно у родном крају"

Драгомир Драго Марковић живи и ради у Словенији, али, како каже, сваки слободан тренутак користи да дође у родни крај, а поготово током манифестације Завичајног удружења Марковићи.

„Завичај је нешто што је можда за неке људе непојмљиво, али је сваке године све јаче... Обновио сам родитељску кућу у селу. Ово је рај за мене, за моју дјецу, за моју унучад и за моје пријатеље који, стицајем околности, ове године нису могли доћи, али биће прилике. Долазили су и долазиће”, рекао је члан Управног одбора ЗУ Марковићи Драгомир Драго Марковић.

Свечаним програмом, музиком, спортским активностима, али прије свега поменом предака, обиљежено је десето јубиларно дружење Марковића у истоименом дијелу Бастаја у околини Кнежева.

„Сваке године нас је све више и све више радимо на ревитализацији села, побољшању услова живота и стимулисању људи који су остали овдје да наставе да раде. Ми који смо отишли ту смо да помажемо. Ја живим у Бањалуци, али имам њиву коју сам ове године засијао житом. Пролазећи овдје, вјероватно сте видјели да је скоро свака ливада покошена или заорана. Значи, ово није напуштено село”, рекао је предсједник Управног одбора ЗУ Марковићи Бошко Марковић.

Све је почело спонтано - иницијативом да уреде своја тада запуштена гробља. Жељели су да прославе добро обављени посао, па су 5. августа 2017. године организовали прво дружење. У међувремену су одржали Оснивачку скупштину на којој су изабрали Управни одбор. Данас имају јасно написан Статут, Пословник о раду УО и детаљан Програм рада који сваке године иновирају и допуњавају. У регистру чланства су људи широм Српске, БиХ, региона и свијета.

„Кључни допринос дајемо ми који смо од Кнежева, Бањалуке, па даље у Словенији, Црној Гори, Италији, Аустрији... Ти људи су спремни да жртвују свој труд и новац, а плод нашег залагања је ово чему данас свједочите. Кренули смо врло амбициозно и правимо објекат. Нисмо ни сањали прије десет година да ћемо о томе причати, али идемо корак по корак”, казао је члан Управног одбора Завичајног удружења Марковићи Милан Марковић.

Такође, напомињу Марковићи, како су жене и дјеца раније били у сјенци мушкараца, сада се током манифестације то надокнађује њиховим стављањем у први план. Значајан је и број чланова који нису родбински везани, већ су пријатељи Марковића. Будући да је дружење отвореног типа, присутни су и бројни пријатељи, колеге и познаници.

„Слушамо већ десет година о Марковићима и овој организацији, пратимо њихове планове и програм, а као подршка и чланови обећали смо да ћемо и ми једном доћи. Овај десети, јубиларни сусрет био је прави моменат за то. Дошли смо и зависта уживамо. Оно што смо раније гледали само на сликама уживо је неупоредиво љепше”, казала је професорица на Биотехничком факултету у Подгорици и чланица ЗУ Марковићи Биљана Лазовић.

Марковићи су успјели да одрже и предања свог краја. Примјера ради, два су извора која омеђавају мјесто дружења: један са којег се носила вода косцима и други, такозвана „очна вода”, гдје је народ након умивања остављао новчиће и златнике за здравље вида.