Предмети у којима су прегласаване судије из Српске у Уставном суду БиХ

Када је Уставни суд БиХ 2015. године, по апелацији Бакира Изетбеговића, прогласио неуставним обиљежавање деветог јануара - Дана Републике Српске, услиједиле су оштре реакције и негодовања, не само политичких представника Српске, већ и грађана. Образложење Уставног суда да се тиме дискриминишу друга два конститутивна народа, за тадашње судије овог суда, Миодрага Симовића и Златка Кнежевића, било је неприхватљиво.

„Уколико је споран 9. јануар као Дан Републике Српске, онда би се спорним могли сматрати и остали републички празници. У суштини, било који датум обиљежавања неког празника могао би се оспоравати аргументима да се тај датум подудара са неким догађајем или личношћу из календара вјерских заједница у БиХ”, мишљење је судије Миодрага Симовића.

„Тврдња из Одлуке да сам датум не исказује заједничке вриједности свих или нема симболику колективног заједничког сјећања који може да допринесе јачању колективног идентитета, иронична је и неправедна према савременој БиХ. Који је то датум у савременој историји који испуњава тај услов, а да га сви прихвате као таквог?”, мишљење је судије Златка Кнежевића.

Грб са двоглавим орлом и химна „Боже правде” засметале су тадашњем члану Предсједништва БиХ, Сулејману Тихићу, па је од Уставног суда тражио да их прогласи неуставним. То је и урађено. Образложење - симболи и текст химне везани су искључиво за српски народ и дискриминишу Хрвате и Бошњаке. Судије из Републике Српске, Миодраг Симовић и Јово Росић, прегласани су. Своје ставове изнијели су на пленарној сједници, али нису писали издвојена мишљења. Издвајамо одговор Народне скупштине Републике Српске Уставном суду БиХ:

„Укидање постојећих симбола и наметање готово идентичних довели би до тога да би ентитети изгубили идентитет и својственост. Грађани се не могу лишити својих званичних симбола, а да им се при томе не уништи идентитет”, одговор је Народне скупштине Републике Српске.

Низ је одлука које се односе на такозвану државну имовину, гдје је Уставни суд БиХ заузимао став да је власник имовине БиХ, да ентитети немају право да доносе законе којима имовину књиже на себе, те да на снази остаје забрана располагања имовином.

Издвојено мишљење

„Указујем на Одлуку Уставног суда БиХ број У-5/98 којом је потврђена надлежност ентитета (конкретно Републике Српске) и гдје се каже да је чланак 68. Устава Републике Српске у складу са Уставом БиХ. У њему се, између осталог, каже: ’Република Српска је овлаштена да уређује, између осталог, и имовинске и облигационе односе и заштиту свих облика имовине.’”, мишљење је судије Златка Кнежевића.

Ово су само неке од одлука које су, по мишљењу многих, штетне за Републику Српску и њен народ. Прегласавање српских судија у вези са питањима од националног значаја довело је до тога да у Уставном суду БиХ већ годинама нема судија из Српске.