Да ли се спрема екстремна зима? Ево шта открива Стогодишњи календар

Према његовим предвиђањима, у Њемачкој би обилније сњежне падавине требало да почну већ 1. децембра. Ипак, ријеч је о историјском моделу предвиђања времена, а не о званичној метеоролошкој прогнози.

Шта је стогодишњи календар?

Стогодишњи календар развио је опат Мауритиус Кнауер у 17. вијеку у манастиру Лангхајм у Горњој Франконији. Његово дјело требало је да помогне у предвиђању временских прилика, прије свега због потреба пољопривреде. Кнауер је своја предвиђања заснивао на тадашњим астролошким представама. Такав приступ данас се сматра застарјелим, а метеоролози одавно не користе овај календар за израду временских прогноза.

Регион

Шта раде ови људи: Призор са плаже на Јадрану згрозио регион

Према овом календару, лијепо вријеме требало би да се задржи на самом почетку септембра, а киша се очекује већ 3. септембра. Октобар би требало да почне кишном недјељом, након чега би се смјењивали топлији и тмурни дани. Први мраз календар предвиђа за 16. новембар, након чега се поново враћа кишовито вријеме, док се почетком децембра у Њемачкој очекује много снијега.

Савремени метеоролошки модели показују нешто друго

За разлику од народног календара, сезонска прогноза метеоролога Андреја Флиса заснива се на савременим нумеричким системима и показује да би предстојећу зиму могао да обиљежи веома снажан, потенцијално рекордан Супер Ел Нињо. Ријеч је о климатском феномену који настаје током снажног загријавања површинских вода тропског Пацифика, мењајући атмосферску циркулацију широм свијета.

Према подацима НОАА, у појединим подручјима Пацифика већ су забиљежене аномалије температуре површине мора веће од шест степени Целзијуса изнад просјека, док испод површине оне премашују и девет степени. Прогностички модели очекују да ће Ел Нињо достићи врхунац током новембра и децембра, а неколико узастопних прогноза већ га сврстава у категорију најјачих икада забиљежених.

Занимљивости

Три хороскопска знака процвјетаће на финансијском пољу у септембру

Изнад Сјеверне Америке модели показују подјелу млазне струје на слабији сјеверни и знатно појачани јужни огранак. То би сјеверним дијеловима САД и Канаде могло донијети блаже и сувље вријеме, док би југ и исток могли имати више падавина, активније олује и чешће продоре хладног ваздуха.

Каква зима чека Европу?

За Европу тренутни модели показују претежно блажу зиму. Главно обиљежје биће изражено западно до југозападно струјање са Атлантика, које доноси релативно топао и влажан ваздух у велики дио континента, као и температуре изнад просјека током децембра, јануара и фебруара.

Љубав и секс

Колико нам заиста треба да заволимо? Мушкарци су бржи на ријечима, ево шта каже наука

То, међутим, не значи да снијега неће бити. Због појачаног дотока влаге са Атлантика укупна количина падавина требало би да буде изнад просјека у великом дијелу Европе, нарочито на западу, у централним и југоисточним предјелима. Проблем је у томе што ће ваздух у низинама често бити превише топао да би падавине биле у облику снијега.

Због тога би нижи предјели, укључујући велики дио средње Европе, могли имати мање сњежних епизода него иначе. Са друге стране, највиши дијелови Алпа, изнад 1.800 метара, као и сјеверни и сјевероисточни дијелови континента, могу очекивати солидне, па чак и натпросјечне количине снијега. Скијалишта у Пиринејима, Апенинима, на Балкану и у Шкотском височју, према овом сценарију, могла би се суочити са отежаним условима и исподпросјечним природним сњежним покривачем, преноси Вечерњи лист.