Данас је Свети Прокопије: Строго је забрањено да радите ове ствари

Српска православна црква (СПЦ) и њени вјерници данас прослављају Светог Прокопија, једног од огњених светаца. Његов дан се светкује као један од 18 "запречитих" дана у години када се одлажу сви тежи и важнији послови.

У појединим дијеловима Србије и Српске данашњи дан се посебно празнује ради здравља дјеце, док се у неким крајевима забрањује купање.

Прокопије је крсна слава појединих породица, а каменоресци и рудари празновали су овај дан као славу својих заната. На Светог Прокопија избјегавају се свађе и псовање.

У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер Свети Прокопије походи и благосиља младенце. У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим заштитником, а сматра се и заштитником дјеце. Славили су га каменоресци и бунарџије.

На Светог Прокопија се не ваља купати на ријеци, избјегава се копање, чак и сахрањивање. Кажу да на данашњи дан "не ваља бости" ни земљу, ни платно, јер није добро због уједа змија.

На данашњи дан, 303. године, мученички је пострадао велики Христов сљедбеник, кога српски народ посебно слави. Свети Прокопије потиче из Јерусалима. Име му је било Неаније.

Када је порастао, видио га је цар Диоклецијан и толико га је заволио да га је одмах узео у свој двор, гдје је био при његовој војсци. Када је Диоклецијан одлучио да прогони хришћане, послао је Неанија у Александрију с једним војним одредом и наредио им да затру тамошње хришћане.

На том путу једне ноћи догодио се јак земљотрес и Неаније је чуо Божији глас. Тај доживљај потпуно је обрнуо и промијенио живот војводе Неанија. Тражио је да му направе онакав крст какав је видио.

Умјесто да крене на хришћане, он је с војском ипак кренуо против Агарјана, и као побједник ушао у Јерусалим гдје је мајци рекао да је сада хришћанин.

Након тога, мучен је и бачен у тамницу гдје му се опет јавио Христ који га је крстио и дао му име Прокопије. Јавно је исповиједио своју вјеру, знајући да ће бити погубљен. Упокојио се 303. године.

У Нишу је прије Немањића постојао манастир Светог Прокопија, у ком се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренесена у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. вијека, преноси Курир.