Годинама је гледала насиље у породици од стране оца који је ручном бомбом разнио себе и мајку

"Моји родитељи су константно водили рат, у нашој кући је редовно била присутна свађа, малтретирање, физичко и психичко злостављање тако сам ја нажалост присуствовала свему томе годинама", каже Ивана Момчиловић.

Како каже, отац је био ожењен човјек са дјететом али је и даље излазио и понашао се као младић, те га мајка упознаје као слободног човјек не знајући да га кући чекају жена и дијете.

"Она је почела са њим да се забавља. У моменту када је она то сазнала, зашто није прекинула не знам. Ја као дијете то тада нисам схватала, данас схватам да је мој отац живио дупли живот стално. Он је и даље имао двије жене и два дјетета. Његов брак се са том првом женом није завршио када је почео да живи са мојом мајком и када је добио мене, она је наставио да живи дупли живот", појашњава она.

Иванин отац годинама је вријеђао њену мајку, чак и када су други то видјели нико није реаговао.

Сасвим "нормалан" живот

"Углавном је пио много и онда кад дође кући те свађе се чак и не тичу њих него неких других људи и то толико узме маха. Ја сам лежала у свом кревету у хрпи стакла, била сам мала четврти разред и ја сам сутрадан сасвим нормално ишла у школу. И то је најгоре од свега што се преко тога прелазило као да се то сад десило и сутра све нормално функционише. Моја мама је редовно одлазила на посао са шљивом или без шљиве испод ока. Ја сам редовно одлазила у школу и играла се да дјецом иако сам претходну ноћ трпила хаос", додаје Ивана.

Неколико мјесеци прије трагедије Ивана се, како каже, будила у страху да су њихови родитељи помирили јер је у том периоду Иванина мајка одлучила да остави њеног оца на шта је он одговарао страшним пријетњама.

"У тренутку кад сам ја остала сама и када сам одлазила код мојих пријатељица кући, ја сам стално посматрала те родитеље са стране и ја сам чекала када ће они да се потуку јер сам ја мислила као дијете да је то нормално и да се то дешава свуда и да је то нормално и кад одрасташ у томе ти не знаш за друго", наводи Ивана.

Имао је спремну ручну бомбу

Двије године прије страшног догађаја Иванин отац набавио је ручну бомбу, на срећу трагедија је тада избјегнута.

„Он је њу нешто поново почео да чачка, нешто дођи да разговарамо. И он је њој показао да има ручну бомбу у руци. Доживио си, знаш како је прошло опет се надаш да неће. Сјео је наспрам нас тако да ми не можемо да прођемо до капије, немамо гдје да изађемо значи биле смо тотално заробљене. И то је трајало једно два сата, тај терор“, каже Ивана те додаје да је у то вријеме имала момка који је требало да дође код ње.

„Он када је дошао, мој тата је тада рекао, ако му будете нешто рекли убићу га. И сад замисли када си ти дијете, ем знаш да си ти у проблему а не желиш да увалиш у проблем. Ми смо само сједиле и ћутале. Ту се појавио и мој теча којег је комшија звао јер је чуо нешто. То се све чуло“, рекла је Ивана.

Како каже, након што је њена мајка одлучила да уђе у кућу, Иванин отац је узео ручну бомбу и кренуо за њом.

Знала да је крај

"Ја сам знала шта се дешава, знала сам шта слиједи. Мени је само прошло кроз главу ако иду они идем и ја. Ја сам њему скочила на леђа. Он је активира ручну бомбу. Тај дечко са којим сам се забављала је одмах ушао за нама и тај мој теча“, каже Ивана.

Иванин момак је у тренутку када је видио шта се дешава пришао и спасио Ивану од детонације.

"Ја се будим наслоњена на зид и ја осјетим да нешто није у реду са мојим рукама. Они су били поред мене. Ја сам вјероватно то видјела али не постоји то у мојој глави, вјероватно постоји тај одбрамбени механизам у мени који је то закључао и не да ми да се тога сјећам“, наводи она.

Иванин отац је преживио детонацију, док је мајка одмах преминула, а Ивана је задобила тешке повреде, док је на лијевој руци остала и без прста.