Игуман манастира Тумане објаснио зашто нас "очима не могу гледати" они којима смо помогли

Питање је било да ли ми, оне којима смо помогли, подсјећамо на то, те се желе удаљити од нас, или је у питању само незахвалност. Речи игумана су јасне да особа која послије учињене помоћи показује незахвалност, није била захвална ни док је тражила помоћ.

- Разлог је једноставан – људи су себични и самодовољни, и он види само своју потребу и рјешење своје потребе, а тебе као личност ни не види. И он теби није био захвалан ни у моменту када си му помогао, а посебно у наредном моменту, јер ћеш га ти увијек подсјећати на његову себичност и на његову самодовољност. Али и то је врло корисно и за нас спасоносно, и треба да благодаримо Богу што смо управо били у прилици да помогнемо, а не да тражимо помоћ. И пресликајте то колико ми вријеђамо Бога својим понашањем, који нам непрестано себе даје, који непрестано улаже у однос заједнице са нама, себе даје, а ми на то како одговарамо: "Ту си кад нам требаш, кад ми имамо потребу, а то што ти имаш потребу за нама, за заједницом са нама, ти си Бог који има обавезу према нама...", јер смо ми себе ставили на мјесто сопственог идола. Зато човјек и пада, објаснио је игуман у подкасту "Здраво са Иваном".

Током разговора наметнуло се и питање да ли ће човјек погрешити ако некада одбије да учини услугу, јер многи људи злоупотребљавају нечије ресурсе, вријеме, доброту, те је игуман био врло јасан.

- Све има своје границе. У реду је помоћи, али та помоћ не може да постане злоупотреба од онога који тражи, јасан је игуман.

Како се налазимо у периоду Апостолског или Петровског поста, позив је увијек да запитамо себе какви смо, како поступамо према ближњима и људима који су нам помогли, да ли се сјећамо оних који су нам пружили руку у тешким моментима. Не треба окретати главу од оних који траже помоћ, али треба сачувати свој мир и своје срце, порука је духовних отаца.

(Телеграф)