Ученик ветерине постао игуман! Једина школа гдје ђаци екскурзије замјењују праксом у Хиландару

Наговјештај прољећа и потреба да се орежу светогорски виногради, уреде маслињаци, воћњаци и баште, одвео је ученике пожешке Пољопривредне школе са домом ученика „Љубо Мићић“ и овога пута на послушање и већ их можемо замислити на овој обали, у миру Савиног поља међу чокотима лозе, на Светој Литургији, на јутрењу или вечерњој служби, на месту где се молитва вековима не прекида…

- Под виноградима манастир има 20 - 25 хектара земље. Због пуно кишних дана са орезивањем чокота се касни, то је био наш најважнији посао у претходним данима. Радило се и на уређењу маслињака, у баштама гдје је посађен лук, а дешавало се претходних година да нас затекну послови сјетве или купљења кромпира - говори за Новости Милијан Ђоковић, васпитач у Дому ученика пољопривредне школе, иначе професор хемије.

Професионална пракса на Светој гори

- Овога пута смо у Хиландару били десет дана, тринаест наших ученика, наставник вјеронауке ђакон Милан Селенић и четворица наставника и васпитача. Послушање је уједно и дио професионалне праксе за наше ђаке. Дјеца долазе са разних смјерова, ту су пољопривредни и ветеринарски техничари, посла је било и за механичара, пекара у кухињи… Овако чинимо од 2010. године, када је ову традицију започео наш наставник Милован Вуксановић, сада у пензији.

Дозволу боравка, диамонтирион, ђаци добијају захваљујући Пољопривредном факултету у Земуну и Задужбини Хиландара са којима школа сарађује. Ова сарадња подстиче професионални развој ђака, и једнако свједочи да је жива брига и љубав за дјецу, за њихову духовну снагу. Важна је и подршка пожешке општине која плаћа трошкове пута, док сам манастир рефундира новац за документа и пут бродом од Уранополиса, до хиландарског пристана Јовањица.

- Добар дио овдашњих винограда обновио је и засадио проф. Небојша Марковић са Пољопривредног факултета, сјајан човјек и стручњак, па су студенти увијек присутни на Светој гори. Групе се смјењују јер је посла на Атосу пуно, осим недјељом. Наши ђаци долазе из различитих породица, са различитим степеном учешћа у литургијском и црквеном животу, а овдје су сви нашли мир: ниједном се није чуло „пожури“, а сусрети са светогорским монасима и старцима права су благодат за свако људско биће, нарочито у овим данима Васкршњег поста - објашњава Ђоковић.

- Зора, дан, вече или ноћ, од свакога човјека појединачно зависи да ли ће уз посао у пољу успјети да стигне на сва богослужења, а ђаци гледају да тако буде.

Неку ђаци пристигли на Свету гору добри су у вјеронауци, други у грађанском васпитању. У сусрету са најбогатијом ризницом и архивом средњовековног наслеђа српског народа, са молитвом која од 12. века овде не престаје, и још више са живом вјером око 50 овдашњих монаха, дјеца из школе која је регионална и сабира децу из свих градова и села западне Србије - кући се враћају богатија.

Ученик ветерине отишао у теологе па постао игуман

- Неко је од дјеце, ако се у кући није славило, славу обновио. Свако је пуно научио, своју вјеру продубио. Имали смо 2010. године ђака са призивом Божијим, а који је био у првом нашем школском ходочашћу, у Хиландару. Тако је ученик наше школе, са ветерине отишао у теологе и потом постао игуман једног нашег великог манастира. Дешавало се овдје да монаси дарују дјецу, да искажу жељу да им ђаци поново дођу. Оваква благодат чини да сви желе, уз Божију помоћ, да Хиландару дођу поново – додаје Ђоковић.

- Духовне јеванђељске лекције, близина преподобних отаца, све то чини да се дјеца кући врате још боља и да своја дружења, и свој живот уопште, наставе смисленије.

Манастир Хиландар на Светој гори под својом економијом има око 8.500 хектара земље. Ту су нови и стари виногради, са око 50.000 чокота. Манастир има и око 3.000 старих маслина и око 1.000 зановљених, на 6 хектара. Затим, има шљива, лимуна, поморанџи, кајсија, брескви, јабука, љешника, посађен је и велики повртњак са баштама... Све је то резултат велике љубави и рада монаха Хиландараца, стручњака са српских универзитета и ходочасника који се прихватају послушања на економији - дјело Господа и човјека православног.

Међу овим људима су и ђаци, за сада, гле чуда, једине српске средње школе, чија се дјеца у прилици да узрастају у благодатној свјетлости Атоса.

(Новости)