Ивана је као самохрани родитељ усвојила бебу која је рођена као хероински зависник

"Ја сам самохрани родитељ и као самохрани родитељ сам усвојила, моје средње дијете, дјевојчицу. Биолошког сина сам добила мјесец дана прије 35. рођендана. Ја сам онако све чекала да буде неко боље вријеме. Била сам у браку још неких осам мјесеци пошто смо имали различита размишљања о даљем начину живота нас двоје смо се растали и ја сам преузела старатељство над својим дјететом", каже Ивана.

Према њеним ријечима, вријеме је полазило док је жеља за мајчинством и даље постојала.

"Покренута је кампања за хранитељство и ја сам ријешила да пробам да будем хранитељ. Први пут када сам пробала да усвојим дијете тада још нисам била ни у браку. Одувијек сам говорила да желим да усвојим дијете. Од малих ногу сам говорила да желим да усвојим дијете", каже Ивана.

Прије 15 година није опција да самохрани родитељ усвоји дијете није постојала.

Долазак мале Саре

"Врло брзо, у мој дом је дошла једна дјевојчица 30 дана стара, коју смо мој син и моја мама извели из породилишта. Када смо дошли прво по њу били су изненађени са свим што смо донијели, та љубав која се јављала из нас и та жеља. Ја сву дјецу јако волим, ја сам иначе по струци бабица и немам разлику у љубави између дјеце. Просто сам пресрећан што сам била јако упорна.

Малена Сара коју је Ивана усвојила била је чак 30 дана у породилишту јер је како каже Сарина мајка била дугогодишњи хероински зависник, док је мала Сара показивала знаке апстиненционалног синдрома.

"Отприлике добрих 70 до 80 посто дјеце хероинских зависника пролазе кроз ту причу, што је дрога неквалитетнија она лакше пролази кроз постељицу, најчешће сва дјеца која се усвајају потичу из једне не сређене породице, из породице гдје нема културе живљења гдје нема културе здравља. Најчешће је комбинација алкохолизма и наркоманије и сва та дјеца када се роде су дјеца са малтене посебним потребама јер ви тек кроз њихов развој можете да видите да ли је дошло до посљедице и ако је дошло до посљедице колико је то", напомиње Ивана.

Иванин старији син био је одушевљен малом Саром, као и сви људи у окружењу.

Изазов у одгајању

"Ја сам моју дјецу учила да ја њим будем мама, чак сам и за неке Сарине другарице мама Ивана. Видјела је слику моју у другом стању и питала ме, мама да ли сам ја у твом стомаку, ја сам рекла не љубави то је бата. Ја сам тад искористила прилику да јој кажем да је нисам родила јер она то није схватила. Оно је што је највећи изазов у одгајању те дјеце је да тој дјеци некако покушате да објасните зашто је дошло до тога", наводи Ивана.

У тренутку кад је требало да Сари рећи да јој она није мајка, Ивани је како каже, срце пукло.