Једни их тјерају, других им посветили живот: Цијене ће вас шокирати

“Први је био некакав шарен, никакве расе није било углавном знам да га је било тешко тада набавити и добро плаћен отац је био земљорадник и морао је доста пара издвојити зато међутим данас је то постало доста јефтин о опет добри примјерци се добро плаћају. Знам, ја имам врсте неке које се лијепо плате по 100 марака 150, а има ових спортских што плаћају ови који имају пара, а ми пензионери уклапамо се”, каже Мухамед Сарајлић из Сребреника.

На традицију голубарства поносни су и Дервенћани. Некада је у том граду било више од хиљаду одгајивача, а вјерни су чувари двије расе. Травничани љубоморно чувају свог и набрајају предности због којих би заљубљеници у голубове требало да бирају баш травнички расу.

Занимљивости

Рођен је са лицем и на потиљку, звао га је "ђавољи близанац": Шапутао му је ствари док себи није пресудио у 23. години

“Травнички краткокљуни голуб је голуб значи који фактички води поријекло од пертлова он је међународно призната раса која се појављује у бијелој, црној, плавој, зеленој боји углавном то је један питом голуб врло интересантан дјеци јер је умиљат није нимало агресиван”, каже Сеад Шушкић, узгајивач голубова из Травника.

“Дервента је специфична Дервента држи комаровске и бачке голубове држи и остале расе, али ко не држи бачке тај није голубар у Дервенти. Тако је откад сам ја ја имам 66 година има и старијих одгајивача од 80 тај ко не држи те голубове. Дервента је некад имала 1.500 голубара, али ко није држао те голубове он није голубар”, каже голубар из Дервенте Милован Мартић.

Бачки превртач међу захтјевнијим је расама, али чест код нас и по мишљењу судија савршенији него у држави настанка. Упркос труду који тражи многи се одлучују управо за њега.

“За бачки превртач он спада у групу превртача, код њих је специфично кратак кљун, јако тијело, значи посебно се гледа на тај његов кљун, облик главе, кљуна тешка једна од тежих раса за одгој. То је раса тешка зато што она не може сама хранити своје младе они мора се дохрањивати, то мора одгајивач 24 сата над њима лебдјети да би се отхранило”.

Бдију над њима, његују их носе на изложбе. Чине све да имају савршене услове и љети и зими.

“Голуб је заштићен перјем тако да он нема има своју тјелесну температуру која га и хлади и грије, битно је да нормално да има уредне услове за држање, витамине воду храну чисти и нема проблема никаквих нормално голубана мора бити свака заштићена на неки начин најлоном да ли плексигласом”, каже Един Мујкановић, одгајивач из Добоја.

За своје љубимце ништа им није тешко. Поносно их чувају али о њима причају са сјетом. Брине их што њихов ентузијазам не дијеле и потомци па упркос љубави и знању стицаном деценијама нема много заинтересованих међу људима на којем би све то пренијели.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs