Једну чињеницу о Божићу вјероватно нисте знали

Богослужбено име овог празника је – Рођење у тијелу господа и Бога и спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника, Божић, настао је од ријечи Богић односно мали Бог.

Савјети

Старински рецепт за Божићну чесницу која увијек испадне мекана

Људи се поздрављају ријечима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!". Овако се поздравља и говори од Божића до Богојављења.

Због посебног значаја, у црквеним књигама Божић се назива и "Мала Пасха“, а Св. Јован Златоусти назива га "часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“. Да није било Божића не би било ни Васкрса (празника над празницима), ни Духова, ни Цркве, ни Хришћанства.

Зашто је било потребно да се Христос Бог обуче у људско тијело и постане оно што прије није био - човјек?

Бог је постао човјек да би спасао Адама и потомство његово од власти гријеха и смрти. Адам је био у тијелу када је преступио заповијест Господњу (када је пао под власт гријеха и смрти), зато Створитељ Адамов – Син Божији, долази у тијелу да спаси Адама и потомство његово од власти гријеха и смрти. Бог постаје човјек да би човјек постао бог – "бог по благодати“ – уче нас свети оци. Својим рођењем Господ нам открива тајну стварања човјека, његово достојанство и на дјелу открива безграничну милост своју и смирење своје.

Друштво

Патријарх Порфирије позвао на превазилажење подјела

У Богочовјеку Христу стекле су се све свештене тајне неба и све тужне тајне земље. Кроз њега је невидљиво постало видљивим, небеско-земаљским, божанско-човјечанским, онострано-овостраним. Поставши човјек Христос се није раздвојио од свог божанства и од свог небеског оца, задржао је све оно што је раније имао и био. Само је примио нешто ново – човјечју природу, а његова вјечна својства оваплоћењем се нису смањила, нити се његов однос према Оцу и Духу промијенио.

Силаском Сина Божијег на земљу људи су "примили усиновљење“ (Гал. 4, 5), а као синови Божији примили су од Бога као Оца све дарове јер "нису више странци ни дошљаци, него суграђани светих и домаћи Божији“ (Еф. 2, 19). Ове Свете дарове хришћани добијају у Светој Цркви кроз Свете Тајне и Свете Врлине.

Бадњак, слама, чесница, положајник

Ове дубоке и надумне тајне Божића наш српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје. У њима главна обиљежја су: Бадњак, слама, чесница (божићни хљеб), положајник.

Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан ујутро рано сијече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресијеца и заједно са сламом увече уноси у кућу и налаже на ватру. Бадњак симболише самога Богомладенца Христа. Као што бадњак осветљава и загријава цијелу кућу, тако и Христос својом Божанском науком и благодаћу осветљава и загријава душе оних који у Њега вјерују. Ложење ватре нас символично подсјећа на ложење ватре од стране Јосифа у витлејемској пећини гдје се Господ родио.

Друштво

Мир Божји, Христос се роди

Слама нас јасно подсјећа на овчије јаслице, у које је на сламу положен Богомладенац Христос рукама Свете Богородице.

Положајник симболизује саме анђеле Божије који су се јавили витлејемским пастирима и објавили им радосну вијест о рођењу Христовом, као и саме витлејемске пастире који су се први поклонили Богомладенцу, а у даљем смислу и источне мудраце који су рођеном Богу у тијелу принијели на дар злато, тамјан и смирну.

Чесница је пшенична погача која се замешује у јутарњим сатима на сам дан Божића и у коју се ставља један сребрни новчић. Добила је име по старој ријечи "чест“ (част), што значи "дио“ ("на равне части“ – "на једнаке дијелове“), јер Божићни ритуал подразумијева ломљење чеснице на дијелове и то искључиво рукама.

По доласку домаћина из цркве са ране литургије, сви се окупљају око празничне трпезе. Тада домаћин ломи чесницу и свима даје по комад. Сматра се и вјерује у народу, да онај ко добије комад са новчићем, те године биће посебно напредан и благословен у својим дјелима. Чесница овдје представља самога Господа Христа, небески хљеб, који је дошао да се дарује људима за храну, јер је сам он рекао: "Ја сам хљеб живота“ и ученицима на тајној вечери: "Узмите једите, ово је тијело моје… Пијте из ње сви, ово је крв моја…“.

У првим вијековима Божић се празновао 6. јануара

У првим вијековима хришћанства, Божић се празновао 6. јануара, заједно с празником Христовог крштења, под заједничким називом Богојављење, или тачније, јављање, пише "Телеграф".

Савјети

Oво се обавезно ставља у чесницу: Bjерује се да доноси здравље, плодност и дуговjечност

Према Златоустом, то је због тога што се Христос крстио на дан свога рођења. Као што Сунце надјачава и побјеђује таму, тако и Рођење Христово, тј. рођендан Сина Божјег надјачава људску таму, грех и патњу. У тропару на Божић пјевамо: "Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свијету свјетлост богопознања".

На мјесту рођења Христовог у Витлејему, царица Јелена подиже у четвртом вијеку храм, а касније, цареви Теодосије (438) и Јустинијан (535) својим указима наређују свеопште празновање дана Христовог рођења.

Божић је у српској традицији породични празник и на овај дан се не иде у посјете.

Тропар, глас 4.

Рождество Твоје Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в њем бо звјездам служашчии звјездоју учахусја Тебје клањатисја солнцу правди, и тебе вједјети с висоти востока,

Господи слава тебје.

Твојим рођењем Христе Боже, засија свету свјетлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе Исток са висине, Господе, слава Ти!

Кондак, глас 3.

Дјева днес Пресушчественаго раждајет, и земља вертеп неприступному приносит, ангели со пастирми славословјат, волсви же со звездоју путешествујут: нас бо ради родисја отроча младо, превјечниј Бог.

Дјева данас Натприродног рађа, а Земља пећину приноси Неприступном. Анђели с пастирима прослављају у пјесмама, а мудраци са звездом путују, јер се ради нас роди Дете мало, Превјечни Бог.