Крећете на пут? Ово су замке због којих српске туристе враћају са границе

Ако повратак са границе са спакованим коферима није одмор какав смо замислили, а није сигурно, неопходно је да избјегнемо најчешће заблуде за које просто мислимо да се подразумијевају. Једна од њих јесте да пасош "важи ако му није истекао рок".

Искусним путницима можда не би могла да се деси омашка попут ове, али они који тек планирају да се туристички отисну на инострано тло могу упасти у поменуту замку претпоставке, не знајући да већина страних држава захтијева такозвану "резерву" изражену у мјесецима након планираног повратка кући.

Како се одмор из снова не би претворио у административни кошмар, доносимо вам детаљан водич кроз правила која важе за дестинације на које наши грађани најчешће путују.

Заузети мислима о томе колике залихе хране и воде су потребне да покрију потенцијално вишесатно чекање на границама након увођења ЕЕС система, може нам се десити да не провјеримо оно најосновније и прије саме резервације путовања - колико нам пасош важи.

Ако ове године планирамо да се сунчамо у Грчкој, Шпанији, Италији или пак идемо у посјету рођацима у Њемачку, Хрватску или Мађарску, на снази су строга правила Европске уније и Шенген зоне - пасош мора да важи најмање 3 мјесеца након планираног датума повратка у Србију.

Дакле, ако на љетовање у касном августу крећемо са пасошем који истиче у октобру, бићемо враћени са границе.

Ако са љетовања у Грчкој планирамо да се вратимо 1. августа, пасош мора да нам важи најмање до 1. новембра исте године.

За оне који више воле турски и афрички пијесак, правила постају знатно рестриктивнија, иако нам може бити и више него примамљиво што правила ЕЕС-а овдје не важе. Рокови важења пасоша се помјерају на 5 до 6 мјесеци од повратка у Србију.

Република Српска

"Побједа за Српску - најважнији политички задатак"

Турска: Закон ове земље налаже да пасош мора да важи најмање 150 дана (око 5 мјесеци) од дана уласка у земљу.

Египат и Тунис: Овдје су прописи још оштрији. Наш пасош мора бити валидан минимум 6 мјесеци од дана повратка са путовања.

Важно је напоменути да у овим случајевима ригорозну контролу врше саме авио-компаније још на аеродрому у Београду или Нишу. Ако немамо довољно мјесеци "у резерви", авио-превозник нас уопште неће пустити у авион, јер би у супротном морао о свом трошку да нас врати назад, уз плаћање огромних казни.

У комшилук можемо комфорније, али опрез!

Знатно опуштенија ситуација је ако се одлучимо за регион.

Држављани Србије у Црну Гору, Босну и Херцеговину, Сјеверну Македонију и Албанију могу да уђу и бораве само са важећом биометријском личном картом.

Она, наравно, мора бити исправна, неоштећена и у року трајања током цијелог боравка. Уколико у ове земље ипак кренемо са пасошем, он мора да важи током боравка, мада се увијек савјетује да има бар три мјесеца важности, нарочито ако смо у транзиту.

Шта српски туристи најчешће забораве

Поред самог рока важења пасоша, издвајају се три кључне ствари на којима српски туристи редовно "падају":

Замка звана "дјечји пасош": Родитељи често заборављају да се дјечји пасоши издају на знатно краћи рок него за одрасле. Због тога се дјечје путне исправе много брже нађу испод оног критичног лимита од три или шест мјесеци. Прије него што уплатимо прву рату за породични аранжман, нека прва ставка буде провјера дјечјих пасоша.

Печати и "потрошене" странице: Можда наш пасош важи још пет година, али треба провјерити колико слободних страна има? Многе земље захтијевају да у пасошу имамо најмање двије потпуно празне, узастопне странице како би имали гдје да утисну печате или визе. Ако то не испунимо, ризикујемо да нас службеник коме је лош дан можда не пусти у земљу.

Сагласност за малољетну дјецу: Уколико дијете путује са једним родитељем, баком, дједом, пријатељима или у оквиру спортске/школске групе, обавезно је имати писмену сагласност родитеља (или другог родитеља који не путује), овјерену код јавног биљежника (нотара). Гранична полиција ово стриктно провјерава, па не треба ризиковати, преноси Курир.