Међународни дан без пластичних кеса: 50 одсто свеукупног отпада чини амбалажа

Поводом Међународног дана без пластичних кеса, на бањалучкој Градској тржници поручено је да пластични отпад представља озбиљну пријетњу животној средини и здрављу.

У Републици Српској прошле године рециклирано је око двије хиљаде тона пластике, што је тек мали дио укупног пластичног отпада. Циљ акције, поводом Међународног дана без пластичних кеса, је да се користе платнени цекери умјесто пластичних кеса.

"Свјесни смо да је живот без пластике, овај живот који ми живимо незамислив. Ако не измисле нешто повољније и лакше разградиво, или некакав микроорганизам који би разграђивао брже те кезе. Али ако данас едукујемо 100 људи да смањимо 100 кеса и то се настави тако то је 50000 дневно", истакла је виши стручни сарадник за управљање отпадом у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Светлана Топић.

Добар је знак што у Српској производња пластичне амбалаже, па и кеса, није битно заступљена. Већина производа који постају отпад увозимо. Загађивач, по Закону о отпаду, плаћа или Фонду или Оператеру. Само Министарство ипак не може забранити кориштење пластичне амбалаже, али може иницирати привреди да сама престане користити.

"Пластичну врећицу користимо свега неколико минута, евентуално неколико сати, док нешто донесемо из продавнице, а она се у природи разлаже деценијама и остаје деценијама. Ми као оператер се трудимо да сваке године што више амбалаже сакупимо, рециклирамо и поново употријебимо. Наравно трудићемо се да то тако буде и свих наредних година. Ми смо прошле године рециклирали око 2000 тона пластике", казала је оператер Система за управљање амбалажом и амбалажним отпадом Весна Радуловић.

Иако у Европи забрањене, пластичне кесе се код нас по Закону наплаћују и остају један од већих загађивача свих медија животне средине. 50 одсто свеукупног отпада чини амбалажа, чије су пластичне кесе најпознатији представник.