"Највећи дио отпада у Дрини долази из Србије и Црне Горе"

Упркос бројним обећањима и најавама, из Србије и Црне Горе, о трајном рјешавању проблема ,ништа се суштински не мијења.Још увијек траже системска рјешења,а отпад и даље плута .

"Наше предузеће ради према упутству усљед великих и малих вода и ми не можемо одступити од тог упутства јер би угрозили рад хидроелектране.Можемо да контролишемо доток тог плутајућег отпада до 800 кубних метара у секунди, а послије тога не можемо јер морам да пуштамо воду кроз дубинске испусте. Од 2010. године ми нисмо преко преводног профила бране пуштали плутајући отпад низводно. Сами ми тај проблем не можемо ријешити без помоћи три државе", рекао је Дарко Фргања, руководилац службе за квалитет и заштиту животне средине ХЕ на Дрини.

Плутајући отпад производе природа и људи. Природни отпад је дрвна маса,углавном топола, јоха и врба. Плутајући отпад који су користили људи су углавном пластична амбалажа и други производи за људску употребу. Отпад у водотокове доспијева на два начина, директним бацањем смећа у воду и поплавом градских депонија које се налазе на обалама ријека.

Економија

Андрић за АТВ: Водимо рачуна о исправности опреме

"Узводно 2 километра изнад пријемног профила бране смо поставили ланчаницу на којој се зауставља тај плутајући отпад који долази из горњег слива. Највећи дио отпада долази из Црне Горе и Србије, а негдје око 15 % је од становништва узводно. У претходном периоду само купили мултифункционално возило за скупљање тог отпада и годишње нас та активност кошта од 50.000 до 200.000 КМ. На ланчаници извучемо негдје годишње од 6.000 до 8.000 кубних метара", рекао је Фргања.

У 2019 години одржано је неколико регионалних састанака, због проблема дивљих депонија који имају све општине узводно од ХЕ Вишеград. Разлози настанка таквих сметлишта су непостојање заокруженог система управљања отпадом, недовољан број санитарних депонија, избјегавање несавјесних компанија и грађана да свој отпад одлажу на регуларне депоније.

"Сами то не можемо ријешити без помоћи три државе. У претходном периоду било је пар састанак са општинама и представницима хидроелектрана у сливу ријеке Дрине. Надамо се да ћемо у наредном периоду доћи до активних рјешавања овог проблема Проблем је што већина општина нема ријешене те депоније у складу са еколошким правилима и самосвијести", рекао је Фргања.

ХЕ Вишеград посједује водну и еколошку дозволу коју издаје Министарство за просторно уређење грађевинарство и екологију Републике Српске. Продужава се на пет година. Формирана је и посебна служба за чишћење језера,која је материјално и технички оспособљена за ове послове. Трошкови чишћења плутајућег отпада годишње ХЕ на Дрини кошта од 50 до 200 хиљада км. Поред борбе са отпадом и заштитом животне средине у приобалном дијелу, обавезни су да сваке године изврше порибљавање у горњем и доњем језеру ,са три тоне млађи шарана и двије ипо тоне пастрмке.