Нема више тек тако у Хитну помоћ! Стигла су нова правила

"Има жуљ на нози пацијент па се јави у Службу Хитне медицинске помоћи, или има брадавицу. Или је некоме пукао нокат надоградња, па дође у Службу хитне медицинске помоћи да се тај нокат надоградња стручно обради. Многобројни су проблеми за које долазе. Имамо температуру. Када је била температура? Прије три сата. Колика је била-37,5. Од броја пацијената који прођу негдје око максимално 30% је пацијената који би требали до дођу у Хитну медицинску помоћ и добију у услугу. 70% пацијената нису пацијенти чије здравствено стање захтијева преглед у служби Хитне медицинске помоћи", каже Невена Тодоровић, директор ЈЗУ Дом здравља Бањалука.

Нова правила због заштите грађана чији су животи угрожени

Тријажу пацијената који помоћ затраже у Хитној помоћи раде дежурни љекари. Пацијенти који су хитан случај и чији је живот угрожен партиципацију и даље неће плаћати. Нова правила су уведена како би се заштитили грађани и пацијенти чији је живот угрожен, поручују медицинари, а они који гуше здравствени систем мораће да плате услугу која није хитна и за коју су се могли обратити доктору породичне медицине који би их упутио на евентуално даље лијечење.

Друштво

Празне полице маркета реална пријетња: Дан "Д" 26. јануар

"Из неких својих личних разлога, да ли се то ради о томе да су били на послу, били на селу, били на путовању обраћали су се служби која ради 24 сата, у било које доба дана или ноћи препознајући своје стање као њима хитно, а објективно су своје проблеме здравствене природе могли да ријеше у амбулантама Породичне медицине у радно вријеме амбуланти. Долази у Хитну као хитан јер је трпио главобољу цијели дан. При том маса тих пацијената када их питате јесу ли попили неки аналгетик-нису", каже Милица Ристић, начелник Хитне службе Дома здравља Добој.

ФЗО реаговао на притужбе

У Фонду здравственог осигурања реаговали су на захтјеве и притужбе и Домова здравља у Српској, али и доктора ургентне медицине који су тражили помоћ због преоптерећености хитних служби. Хитна помоћ треба да буде доступна хитним случајевима, а не оптерећена случајевима које могу ријешити породични љекари, поручују из Фонда. Висина партиципације зависи од пружене услуге и једнака је партиципацијама које се наплаћују у Домовима здравља или Клиничким центрима.

Свијет

Трамп објавио приватне поруке Макрона: Шта је рекао, а шта је мислио?

"Примјера ради, ако сте дошли у службу Хитне помоћи завукао вам се крпељ и тражите да вам буде крпељ извађен , то је нехитно стање. Љекар на основу симптома процјењује, то је нехитно стање. Ви ћете имати могућност избора да идете код свог породичног љекара или инсистирате да вам помоћ буде пружена у Служби Хитне помоћи. Уколико желите да вам услуга буде пружена у служби Хитне помоћи . У том случају платићете 1,40 КМ за за тријажу и 2,20 за само вађење крпеља", каже Милијана Латиновић Радошевић, портпарол Фонда здравственог осигурања Републике Српске.

Службе Хитне помоћи и даље ће бити доступне свима. За хитне случајеве остаје бесплатно лијечење. Они пацијенти који нису хитни случајеви, а не могу да чекају на ред код породичног љекара, а желе помоћ платиће партиципацију. Доктори из хитних служби поручују да је спасавање живота у кућним условима, на терену и у службама хитне медицинске помоћи њихов најважнији задатак, али да неоправдана претрпаност хитних служби за посљедицу може да има неадекватно и недоступно пружање здравствених услуга.