Нису спаковали кофере за Њемачку: Четири брата подигла фарму из снова

Док бројни млади одлазе, они су остали у Херцеговини и показали да се од поштеног рада на селу може пристојно живјети-

Све је започео Јосип, који већ дуго гаји љубав према раду са животињама, а касније му се придружио и Младен заједно с још двојицом браће, пишу Независне.

Од самог почетка, открио је у причи за "Глас Херцеговине", жељели су имати искључиво чистокрвно стадо, јер је, како кажу, на домаћем подручју много крижаних грла.

Преко познаника из Томиславграда ступили су у контакт с узгајивачем из Аустрије, од којег су набавили санске козе.

За ову расу одлучили су се јер су, за разлику од алпских коза које су хиперактивне, знатно мирније нарави. Младен наводи да су "као дресиране", прате човјека, саме улазе на фарму и врло су једноставне за мужњу и свакодневни рад.

Фарма која стално расте

Прво стадо, које је бројало 52 козе и три јарца, на фарму је стигло прије двије године, а прије три мјесеца увезли су још 60 грла. Тренутно цјелокупно млијеко предају мљекарама (Мљекара Ливно, Пуђа), које по млијеко долазе сваки други дан. Истичу како с пласманом немају никаквих потешкоћа те да би могли продати и много веће количине када би их имали.

Цијена млијека на кућном прагу креће се између 4,5 и 5 КМ, а дугорочни циљ им је покретање властите производње сира.

Свијет

Фармер продаје 50 машина за суво злато, разлог ће вас дирнути

Младен наглашава да се од овог посла може живјети, али сматра да је за озбиљнију егзистенцију потребно имати најмање 60 музних коза.

У плану им је проширење фарме и повећање стада на између 200 и 250 грла. Иако посао траје практично 24 сата дневно, кажу да им ништа није тешко јер све раде с љубављу.