Од херцеговачког крша створили имање: Смиље губи исплативост, будућност је у маслинама

На брдашцима Жеберић и Милановача, западно од Габеле, тијеком протеклих десетак година каменити терен претворен је у велико пољопривредно имање компаније АгроХерц Органик Агрикултуре.

Након ломљења и уситњавања крша прво је посађено смиље, а потом су подигнути насади маслина, дивљег шипка, лаванде и смокава. Укупно је у обрадиве површине претворено око 140 хектара дотад необрађенога херцеговачког крша.

Главни агроном твртке Жарко Шимовић навео је да је смиље била прва култура посађена на том подручју, а садња је почела 2018. године.

Србија

Проглашена ванредна ситуација у три града

На темељу искуства могу рећи да је смиље до пете или шесте године доста исплативо жети. Раније смо добивали знатно већу количину масе него прошле и ове године, када су урод и маса доста пали, казао је Шимовић.

Због тога се разматра обнова насада смиља или садња друге културе, понајприје маслина. Шимовић истиче да смиље може опстати и десет година, али је питање колико је таква производња тада господарски оправдана.

Суша смањује принос, али смиље остаје отпорно

При жетви се уклања само зелени дио биљке јер дрвенасти дијелови нису погодни за дестилацију уља. Прениско резање може додатно ослабити биљку, особито у раздобљима високих температура и дуготрајне суше.

Након резидбе биљка пролази физиолошки стрес, а због велике суше може доћи и до њезина изумирања. Зато настојимо пожети зелени дио, док дрвенасти не дирамо, објаснио је.

Иако имање располаже суставом наводњавања, производњу посљедњих година отежавају дуга сушна раздобља. Посљедња обилнија киша, према његовим ријечима, пала је у мају.

Упркос томе, смиље се показало као отпорна култура, а уз одговарајућу прихрану и наводњавање могуће је остварити задовољавајуће резултате.

Уље се продаје, али цијена више није као некада

Шимовић наводи да проблема с пласманом уља од смиља нема. Дио производње користи се за властите креме и козметичке производе, док се преостале количине продају.

Према његовој процјени, цијена килограма уља од смиља креће се између 500 и 1.000 евра.

Наши су људи мислили да ће цијена бити много виша. Знамо причу о смиљу и што се догодило, цијена је доста пала. Цијену одређује тржиште, а не наше жеље и снови, рекао је.

Маслинарство као будућност Херцеговине

Након пада цијена смиља све већа позорност посвећује се маслинарству, за које Шимовић сматра да има знатно већи развојни потенцијал.

Свијет

Нуде плате преко 7.000 евра, а фали им хиљаде радника

Потражња за маслиновим уљем, посебице херцеговачким, посљедњих је година порасла. Шимовић истиче да је потрошња маслинова уља у Босни и Херцеговини још увијек мала у поређењу са сусједним и медитеранским државама.

Према подацима које је навео, потрошачи у БиХ годишње троше између 0,25 и 0,50 литара маслинова уља по становнику, у Хрватској око 1,5 литара, док у Грчкој потрошња досеже и 15 литара.

Мислим да је будућност Херцеговине маслинарство. Потребно је освијестити потрошаче јер се све што произведемо може пласирати на домаћем тржишту, оцијенио је Шимовић.

Велико имање привлачи и позорност стручне јавности. Током обиласка насада посјетила су га и два студента агрономије из францускога Монтпелиера, који су се о производњи информисали за потребе својих радова.