Пирален у Инцелу - седам година без рјешења: Шта сад?

И седам година касније, највећи дио проблема је и даље тамо гдје је и био. Око 4.600 кубика контаминираног земљишта још чека санацију.

"Идеја је да се та земља извози у неку од Западних земаља која би то хтјела прихватити и да се тамо третира. Међутим вриједност тог посла би била преко 15 милиона марака. Друга могућност је да се са ресорним министарством и Владом Српске нађе нека локација на којој би то земљиште било депоновано у складу са свим еколошким стандардима", каже Саша Панић, директор Пословне зоне "Бањалука".

Припремљен је пројекат ремедијације и рекултивације, кажу из ресорног министарства. Донесени су и правилници који регулишу санацију контаминираног земљишта, а обезбијеђен је и дио новца за уклањање опасног отпада.

"Поред тога, Влада је, на приједлог Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, одобрила суфинансирање активности на ремедијацији земљишта на контаминираном подручјима у Пословној зони „Инцел", односно збрињавању опасног отпада који је настао приликом ремедијације загађених површина на начин да је одобрено 240 000 КМ за ове активности", наводе из Министарства.

У међувремену мијењали су се градоначелници, министри, директори и комисије. Једно вријеме на конто ове приче скупљали су се политички поени. Прије градоначелничке функције, Драшко Станивуковић управо је овдје причао је о еколошкој катастрофи, просипао уље пред камерама и тражио хитну реакцију институција. Данас, седам година касније, пирален је и даље тема. Одговора је мање него тада.Из Одјељења за инспекцијске послове Града Бањалука ни на једно од наших питања нисмо добили одговор. Од градског менаџера јесмо.

"Колико знам прије три мјесеца била је једна пријава. Наша инспекција је изашла терен. Рађена је анализа тог дијела који је пријављен. Тада није ништа нађено. Међутим, ја сам сагласна да је то један већи и шири проблем", каже Мирна Савић Бањац, градски менаџер.

Рађене су анализе, студије, процјене и планови. Отваране су истраге и подношене пријаве. Једна од њих је и кривична пријава поднесена Окружном јавном тужилаштву од стране Центра за животну средину, а која се односи ма потенцијално илегално развожење земље загађене пираленом из ,,Инцела'' у околна насеља у Бањалуци. Сматрали су да потенцијално постоји могућност да се илегално развозила земља контаминирана пираленом из ,,Инцела'' у околна насеља у Бањалуци.

"То је кривична пријава коју смо ми подигли на основу видео снимка који смо ми анонимно добили дроном који приказује багер који је захватио земљу у дијели који је у деконтним анализама приказан као загађен. Знате да је цијели процес био мукотрпан. Ту је било и тајења информација. Онда је био и фијаско са страним консултантом, ако се не варам из Холандије. У основи, ми сада тачне информације колико је загађено – немамо", каже Игор Калаба из Центра за животну средину.

Тужилаштво је отворило предмете. Један је завршио на суду.

"Окружно јавно тужилаштво Бања Лука дана 05.05.2021.године, подигло оптужницу против Ш.П. због кривичног дјела Загађивање животне средине отпадним материјама из члана 371. став 1. КЗ РС. Основни суд у Бања Луци, потврдио је оптужницу 12.07.2021.године. У поменутом предмету Основни суд Бања Лука, дана 27.04.2026.године, донио је пресуду. Ово тужилаштво још није запримило писмени отправак пресуде", речено је из ОЈТ Бањалука.

Епилог? Пресуда је ослобађајућа.

У предмету број 71 0 К 349498 21 К, дана 27.04.2026. године, донесена је ослобађајућа пресуда на основу одредбе члана 298 тачка в) Закона о кривичном поступку Републике Српске", речено је из Основног суда.

Термички третман једини начин да се уништи пирален. Забрањен је у Европи 2001. године због могућег канцерогеног ефекта. У радној средини може доћи до контаминације и нарушавања здравља када пирален продре кроз кожу, удисањем одређеним гасовитих продуката које настају приликом његовог горења, или уношењем хране и воде.

"Изразито опасана у јако малим ситуацијама. Акутно тровање код одрасле особе уколико би се унијело орално настаје са пола грама тог материјала. Та тровања су међутим углавном су везана за директно излагање. Оно што је проблем код тих једињења јесте ако су својим цурењем у подземне воде дошла у ланце исхране људи, или ланце исхране животиња", рекао је Петар Гверо, професор на Машинском факултету у Бањалуци.

Изразито опасна једињења. На другом степену ризика по људе и животиње, тик испод радио-активних средстава, додаје Гверо.

Од пожара преко бројних истрага и обећања прошло је седам година. Ствари су одавно јасне – чињенице познате. Зна се колико је земљишта загађено. Ко је надлежан и гдје су могућа рјешења. Оно што се не зна јесте када ће санација доћи.