Поражавајући податак: Скоро 2.000 ученика у Српској на поправном

Да ђаци све мање уче и да у вишим разредима не знају неке основне ствари, те се ослањају на вјештачку интелигенцију, потврђује и податак Републичког педагошког завода да су у школској 2025/26. години чак 1.903 основца и средњошколца у Српској упућена на поправни испит гдје су највећи камен спотицања и даље математика, физика и српски језик.

Градови и општине

Пожар на Требевићу попримио озбиљне размјере: Евакуисан један радник

Из Републичког педагошког завода истакли су да је у основним школама, од укупно 71.190 ученика, који наставу похађају по редовном програму од другог до деветог разреда, на поправни испит из једног предмета упућено 533, а из два 176 ученика. Укупно је, дакле, на поправни упућено 729 ученика. Највише их је било из математике и то 484, затим физике 166 и српског језика 148.

У средњим школама на поправни испит из једног предмета упућено је 880 ученика, а из два 294, што је укупно 1.174 ученика. И ту предњачи математика са 165 ученика, слиједе српски језик са 39 и физика са 30 ученика.

Према подацима Завода, број основаца упућених на поправни није значајније промијењен у односу на претходну школску годину, када их је било 689, док су математика, физика и српски језик остали предмети из којих се најчешће иде на поправни.

ШТА ЈЕ ПРОБЛЕМ

Предсједник Актива директора основних школа регије Добој Љубиша Благојевић каже, међутим, да проблем није само у броју ученика који одлазе на поправни, већ и у њиховом односу према учењу.

"Дјеца све мање уче. Наставници мотивишу ученике и раде свој дио посла, али нико не може сјести у клупу умјесто ученика. Дођу у шести разред, а не знају таблицу множења, да не говоримо о нечему даље", рекао је Благојевић за "Глас".

Свијет

На списку несталих у Непалу и Ениса Лековић

Он истиче да школе покушавају да помогну кроз допунску наставу и разговоре са родитељима, али да дио ученика не користи ни те могућности.

"Имао допунску наставу и друге облике рада, позивамо родитеље, разговарамо, али једноставно дио дјеце неће да учи. Проблем је и што не долазе на допунску наставу", навео је Благојевић.

Према његовим ријечима, критеријуми су можда нешто нижи него прије двадесетак година, док се ученици сада све више ослањају и на технологију.

"Све више њих користи вјештачку интелигенцију. Нема више оног учења са разумијевањем, већ се учи за оцјену. Они који неће да уче, не уче никако. Долазе у школу, преписују и не труде се", рекао је Благојевић.

МОРА СЕ УЧИТИ

Он сматра да се рјешење не може тражити само у строжим мјерама. Према његовим ријечима, рјешење постоји само ако и родитељи и ученици схвате да морају учити.

"Основно образовање је обавезно и школа се тим ученицима мора бавити до њихове 15. године, без обзира на то да ли уче или не. Због тога школа све више преузима и оно што би требало да буде подијељено између школе и породице", казао је Благојевић.

Економија

Како гдје: Различите цијене прасића

Да је ситуација у средњим школама нешто другачија, сматра предсједник Актива директора средњих школа регије Бијељина Душко Ђурић. Он каже да су математика, физика и други захтјевнији предмети проблематични, јер захтијевају континуиран рад и посвећеност.

"То су комплексни предмети који траже значајну посвећеност ученика. Изучавање таквих предмета не може бити спонтано, а одређену улогу имају и афинитети ученика. То су предмети који траже највише духовног напора", рекао је Ђурић.

Он наводи да ученици, када схвате да неће тако лако завршити разред, онда се и уозбиље.

"Долазе на припремну наставу, а велики број њих узима и приватне часове како би додатно савладали градиво", казао је Ђурић.

Говорећи о томе да ли су ученици данас слабијег знања него прије двије или три деценије, Ђурић сматра да дио одговора лежи и у односу друштва према образовању.

Република Српска

Цвијановић: СНСД озбиљна политичка прича - 30 година организовани у име Српске

Из Завода су навели да су све школе, у складу са законом и својим годишњим програмима рада, организовали припремну наставу за ученике упућене на поправни испит, који би требало да буду завршени прије почетка нове школске године, односно 1. септембра.

То су, како су додали, потврдили и директори школа током савјетодавно-инструктивног рада одржаног 11. и 12. августа.