Рад са дјецом са потешкоћама захтијева системску подршку

Управо такав живот води Кенан, заједно са својом мајком, као подршком, која заједно са њим сједи у школским клупама. Као магистар психолошких наука, мајка истиче, да не посједује довољно знања, те да је увијек потребно истраживати. Свијет атипичне дјеце је толико широк, да се и она понекад осјећа као незналица.

"Сама плата није довољан подстицај да би они остали дуже у школском систему, у мом случају, прије самог доласка мене у школу као школског асистента, било је пет асистената и један од разлога њиховог одласка од мог сина је управо плата. Оно што још недостаје у Републици Српској то су едукације за асистенте, стекла сам дојам изучавајући ову област и ко мајка и психолог и лични асистент, данас свако у Републици Српској може бити асистент, треба бити већа контрола и надзор рада тих асистената као и да им се пружа низ активности и едукација током цијеле школске године", признаје мајка и лични асистент Едина Хелдић Смаилагић.

Труд, залагање и вријеме најбоље уочава дијете, па тако и Кенан. Поред свакодневних приватних и пословних обавеза његове мајке, он зна да ће пронаћи вријеме за њега и бити му подршка и ослонац у животу.

У једном се слажу, недостатак образованих асистената је највећи проблем. Мали број особа жели да се прихвати тако одговорног посла, с обзиром на то да су максимална примања 700 КМ, а уз то немају накнаду за топли оброк, ни превоз. Поред тога износ се умањује сваки дан уколико дијете изостане из школе. Предлагање измјена правилника који се односи на финансирање основних школа, кажу, промијениће ситуацију на боље.

"Хтјели бисмо да кроз измјене тога правилника остваримо побољшање на начин да се заиста констатује шта је то све што асистенти у настави обављају, такође и да се дефинише да асистенти могу бити особе које имају одговарајуће образовање. Жељели бисмо да остваримо побољшање у смислу њиховог ангажмана, дакле да не буду више ангажовани по основу уговора о дјелу, већ да се ангажују по основу уговора о раду који се закључује барем за једну школску годину", додала је мајка и правник удружења за помоћ лицима с аутизмом „Дјеца свјетлости“ Даниела Вишњић Јанковић.

Рад са дјецом са потешкоћама у развоју је изазован, одговоран и као такав би требало да буде системски препознат, адекватно плаћен и континуирано подржан.